Danas ćemo govoriti o veri, o veri koja nije laka, a koja je jedna od najvažnijih stvari u hrišćanskom životu. Kao vernici, znamo da je vera u Isusa Hrista kao Božijeg Sina i Spasitelja osnovna stvar u našem životu. Kada verujemo u Isusa, mi prihvatamo Božiji plan spasenja za nas, po pokajanju, prihvatamo oprost greha i dobijamo večni život.
Ali vera nije samo o prihvatanju Isusa kao Spasitelja. Vera je mnogo više od toga. Vera je živ i životni odnos s Bogom! Odnos koji uključuje verovanje u Njegovu dobrotu, mudrost i vlast, kao i u Njegova obećanja. Vera je izvor snage, nade i utehe, koja nas vodi kroz život i daje nam smisao.
U Bibliji ima mnogo primera vere, od Avrama, koji je verovao da će mu Bog dati sina, do apostola Petra, koji je verovao u Isusa i hodao po vodi. Ali najveći primer vere je Isus Hrist, koji je verovao u Oca i u Njegov plan spasenja za ljude, i koji je položio svoj život za nas.
U Jevanđelju po Marku, Isus nam govori o važnosti vere. On nas podseća da je vera ključna za naše spasenje, i da je vera neophodna da bismo ispunili Božju volju. “Progovori Isus, i reče im: Imajte veru u Boga. U istinu vam kažem: ako ko reče ovoj gori: Digni se odavde i baci se u more, i ne posumnja u srcu svome, nego veruje da će biti kao što govori, biće mu. Zato vam kažem: Sve što ištete u svojoj molitvi, verujte da ćete primiti, i biće vam” Marko 11:22-24 (Bakotić).
Ovi stihovi nas uče da, ako verujemo u Boga i u Njegovu moć, mi možemo da učinimo nemoguće stvari. Naravno, ovo ne znači da treba da iskorišćavamo veru za naše sopstvene želje i žudnje. Treba da tražimo Božiju volju i da verujemo da će On delovati u skladu sa svojim planom za nas.
Vera nije laka
Ali vera nije uvek laka. Ponekad se čini da se naša vera testira više nego što možemo podneti. Kada se susretnemo sa gubitkom deteta, to može biti jedan od najtežih trenutaka u životu. U tim teškim vremenima, nije lako naći reči utehe i objasniti zašto se takve tragedije događaju.
Prvo i najvažnije, treba da imamo na umu da Bog tuguje zajedno sa nama i da nas nikada ne napušta! U Psalmu 34:18 stoji napisano: “Gospod je blizu onijeh koji su skrušena srca, i pomaže onima koji su smjerna duha” (Daničić). To nam pokazuje da Bog želi da budemo blizu Njega u svojoj boli i da će On biti uz nas i u teškim vremenima.
Kao ljudi ograničeni smo u našem razumevanju, te ne možemo u potpunosti razumeti Božije planove. Upravo kao što je Isus rekao u Jovanu 13:7 “Odgovori Isus i reče mu: ti sad ne znaš šta ja radim, ali ćeš posle razumeti.” (Čarnić). To nam pokazuje da ne razumemo uvek zašto se tragedije događaju, ali treba da verujemo da će nam Bog dati razumevanje kada dođe vreme.
Takođe, treba da imamo na umu da naša deca nisu samo naša, već i Božija. Bog ih je stvorio i dao nam ih, da ih negujemo i volimo, ali On ih je uzeo natrag kada je došlo vreme i usnuo ih. To svakako ne umanjuje bol koju osećamo, ali može da nam pruži utehu u znanju da su naša deca u Božijim rukama. Smrt nije potpuno uništenje; ona je samo stanje privremene besvesnosti, dok čovek čeka vaskrsenje. Biblija ovo međustanje stalno naziva snom. Iako se telo vraća prahu, duh se vraća Bogu. Solomun je rekao da šta se dešava prilikom smrti „I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati k Bogu, koji ga je dao. ” Propovednik 12:7 (Daničić). Ovo je istinito za sve i pravedne i zle.
Na kraju, treba da se oslonimo na zajednicu i na podršku ljudi oko nas. Kao hrišćani, treba da se molimo jedni za druge i da se okupljamo sa drugim vernicima kako bismo se ohrabrivali i podržavali u ovim teškim vremenima. Uvek se setite da Bog tuguje zajedno sa nama i da će nas On voditi kroz razna teška vremena.
Vera daje nadu i mir
U Jevanđelju po Marku 9:23-24, Isus govori ocu dečaka koji je bio opsednut zlim duhom: “A Isus reče mu: ako možeš vjerovati: sve je moguće onome koji vjeruje. “ Otac dečaka odgovara: “I odmah povikavši otac djetinji sa suzama govoraše: vjerujem, Gospode! pomozi mojemu nevjerju” (Karadžić). Ovo nam pokazuje da je vera proces koji zahteva strpljenje, upornost i borbu. Ali uvek postoji nada u Isusa, koji nam pomaže u našoj slabosti i jača našu veru.
Treba da shvatimo da vera ne znači da nećemo imati poteškoća u životu. Naprotiv. U stvari, ponekad se čini da nas testiranja i iskušenja sve više okružuju. Ali u tim trenucima, vera nam daje nadu i mir, znajući da imamo Boga koji je uvek sa nama i koji će nas izvesti iz mnogih situacija.
Kao hrišćani, naš poziv je da živimo u veri, da verujemo u Isusa i da se oslanjamo na Njega u svemu. Kao što je pisano u Jevrejima 11:1 “A vera je tvrdo pouzdanje u ono čemu se nadamo, osvedočenje o stvarima koje ne vidimo” (Čarnić). Upravo tako treba da verujemo u Boga i u Njegova obećanja, čak i kada ne vidimo konkretno dokaze. Vera ostvaruje, daje supstancu onome što se nadamo i predstavlja demonstraciju duši onoga što ne vidimo. Znamo da naš Bog verno ispunjava svako dato obećanje, i da će On ispuniti svoju reč!
Razmišljajmo o našoj veri i tražimo načine da je ojačamo. Oslonimo se na Gospoda, verujmo u Njegovu dobrotu, mudrost i vlast. I kada se suočimo sa iskušenjima i poteškoćama u životu, nađimo mirnu luku u Hristu! Znajmo da je On uvek sa nama i onda kada to ne osetimo. Neka naša vera bude naša snaga i nada, a Isus Hrist naš putokaz i Spasitelj.
Amin!
