I naš je FranjaPratim, tako, članke u raznim magazinima, a od nedavno i Christianity Today, magazin Evanđeoskih hrišćana u Severnoj Americi. A tamo članak pod naslovom „I naš Franja, takođe“, u slobodnom prevodu (Our Francis, Too, Christianity Today, June 2013). Da budem iskren, nije me puno iznenadilo!

Dotični autor, Timoti Džordž (Timothy George), opisuje kako su hrišćani širom sveta toplo dočekali izbor kardinala Horhea Maria Bergolja za novog papu koji je uzeo ime Franja. Posebno su ga toplo primili evanđeoski hrišćani. Retko se dešava da se nada podigne tako brzo i tako visoko. I to se dogodilo sa dobrim razlogom, navodi autor članka.

Ono što preporučuje novog papu je prvo njegovo ime, Franja, koje ga povezuje sa skromnim monahom Franjom Asiškim, koji je ostavio svoj plejbojski život zarad Carstva Božjeg, prihvatio siromaštvo, skromnost i poniznost, i posvetio se propovedanju jevanđelja. Autor članka navodi kako je Franjo Asiški svetac svih hrišćana upravo zbog svoje posvećenosti jevanđelju, siromašnima, skromnosti i zato što se suprotstavio svetskim standardima i vratio se modelu koji je ponudio Isus lično, „ponizivši sam sebe do same smrti, a smrti krstove“ (Filibljanima 2:5-11).

U nastavku članka, autor upoređuje papu Franju sa Franjom Asiškim – skromno odevanje, skroman način života, služi zatvorenicima, posećuje sirotinjske četvrti, hrani siromašne, brine za bolesne i odbačene, obilazi zaražene HIV virusom, baš kao što je činio i Franjo Asiški.

Najveći izazov novog pape, po autoru, biće da motiviše katoličke vođe da proučavaju Pismo, obnove svoju veru i učeništvo, i da snažnije promovišu Hristovu ljubav. Naravno, u te napore je uključen i međukonfesionalni dijalog, ali više od toga nedvosmisleno svedočenje o Isusu Hristu kao Putu, Istini i Životu, jednom i jedinom Spasitelju.

Autor veruje da će se novi papa Franjo, jezuita, složiti sa prvom od 95 teza Martina Lutera: „Kada je naš Gospod i Gospodar Isus Hristos kazao, ‘Pokajte se’, On je hteo da čitav vernikov život bude pokajanje.“ Zatim, autor dodaje da je papa Franja nasledio dva velika prethodnika, papu Jovana Pavla II koji je bio oslobodilac, Benedikta XVI koji je bio učitelj, a on, Franja, pojavio se kao pastor, pastir koji poznaje i voli svoje stado i želi da ih vodi u ljubavi i poniznosti.

Timoti Džordž navodi da katolici i evanđeoski hrišćani imaju puno toga zajedničkog – zajedničku borbu protiv abortusa, napore da poboljšaju svet, itd. Katolici i evanđeoski hrišćani su dve najveće verske zajednice među hrišćanima. Autor poziva na pomirenje razlika koje ih dele, oproštaj i pokušaj da stanu rame uz rame u zajedničkom naporu da donesu Hrista ovom slomljenom svetu. Na kraju krajeva, imaju zajedničkog papu!

Ne bih puno komentarisao stavove iz ovog članka, jednostavno ću pokušati da navedem nekoliko citata iz knjige „Velika borba“ koja je napisana 1888. godine, a posebno iz 35. poglavlja „Ugrožena sloboda savesti“.

„Protestanti su danas mnogo naklonjeniji katolicizmu nego ranijih godina. U zemljama u kojima katolicizam nema prevlast i u kojima njegov kler zauzima pomirljiv stav s ciljem da poveća svoj uticaj, zapaža se sve veća ravnodušnost prema doktrinama koje protestantizam dele od rimske hijerarhije; kao da sve više jača uverenje da se ta dva krila hrišćanstva toliko i ne razlikuju prema osnovnim verovanjima koliko se pretpostavljalo i da bi malo popuštanja od strane protestanata moglo dovesti do boljeg razumevanja sa Rimom.“ (Velika borba, 563)

„Rimska Crkva sada okreće prema svetu svoje lepše lice, pokrivajući izvinjenjima izveštaje o svojim užasnim surovostima. Odenula se u hristoliko ruho, ali nije se promenila! Svako načelo papstva koje je postojalo u proteklim stolećima postoji i danas!  Doktrine prihvaćene u razdoblju najmračnijih dana i danas su na snazi. Neka se niko ne vara! Papstvo koje protestanti danas tako spremno uzdižu, ono je isto koje je vladalo svetom u vreme reformacije, u kome su Božji ljudi ustajali, izlažući opasnosti svoj život, da razotkriju njegovo bezakonje! Ono i danas gaji istu oholost i razmetljivu drskost i zahteva vlast nad carevima i vladarima, i prisvajaju božanska prava. Njegov duh nije danas ništa manje surov i samovoljan nego u vreme kada je kršio ljudske slobode i ubijalo svece Najvišega!“ (Velika borba, 571)

„Papstvo je upravo ono što je proročanstvo proreklo da će biti: otpad poslednjeg vremena (2. Solunjanima 2:3.4)! Deo njegovog plana je da izgradi karakter koji će najbolje poslužiti njegovim namerama, ali ispod promenljive spoljašnjosti kameleona krije se nepromenljiv otrov stare zmije. Ono kaže: ‘Veru zadanu jeretiku ne treba držati, a ni osobama osumnjičenim za jeres!’ (Lenfant, vol. 1, 516).“ (Velika borba, 571)

„Nastupile su promene, ali promena se nije dogodila u papstvu! Katolicizam zaista po mnogo čemu podseća na današnji protestantizam, ali samo zato što se protestantizam u velikoj meri izmenio od vremena reformatora!“ (Velika borba, 571)

„Protestantski svet saznaće stvarne namere Rima, ali prekasno da bi izbegao njegove zamke. Rim polako i neosetno stiče snagu. Njegova učenja šire svoj uticaj u zakonodavnim skupštinama, u crkvama, u srcima ljudi. On podiže svoje veličanstvene i masivne građevine u čijim će se tajnim odajama ponoviti nekadašnja progonstva. Rim neprimetno i neosetno ojačava svoje snage pripremajući se da postigne svoje ciljeve kada bude došlo vreme za napad.“ (Velika borba, 581)

Da li je poglavar katoličke crkve, papa Franja, i vaš Franja, takođe? Razmislite o ovome!

Propovednik Milenko Tanurdžić

VK
Facebook
LinkedIn
Telegram
Twitter
Pinterest
Pocket
Email
Reddit