Danilova prorocanstvaNeka od najstarijih proročanstava objavljuju da će naša planeta iskusiti jedno od najdramatičnijih događaja u ljudskoj istoriji: kraj sveta, kao što nam je poznato.  Ova proročanstva ne određuju datum – godinu ili dekadu, čak ni vek. Ipak, njihovi nacrti ljudske istorije su se ispunili s takvom preciznošću da je završni korak – još samo jedan koji je ostao da se ispuni – apsolutno siguran da će se ispuniti.

Priča počinje tragičnim odvođenjem hiljade Jevreja iz njihove domovine u Palestini.  Među zarobljenicima, koje je car Navuhodonosor poveo sa sobom u Vavilon bili su i mladi prinčevi po imenu Danilo, Sedrah, Misah i Avdenago.

U pokretu koji bi nam izgledao čudno za današnje vreme, ali u ono vreme sasvim uobičajen, Navuhodonosor je upisao ovu četvoricu mladića na „Vavilonski Univerzitet“ da bi bili obučeni za kraljevske savetnike.

U noći kada naša priča počinje (priča je zapisana u Danilu 2) car je sanjao san. U stvari, to je bio košmar koji ga je preplašio, ali sledećeg jutra, car nije mogao da se seti šta je sanjao prethodne noći. Ubeđen da san znači nešto veoma važno, Navuhodonosor je pozvao sve svoje carske savetnike i upitao ih da mu kažu i šta je sanjao, i šta san znači.

Ovi „mudraci“ bunili su se da je zahtev besmislen. Ali car je kazao: „Ako mi ne kažete što san znači i što sam snio, bićete isečeni i kuće će vaše biti buništa.“ Uprkos smrtnoj pretnji, carski savetnici, nisu uspeli da dođu sa pouzdanim odgovorom.

Međutim, Danilo i njegova tri prijatelja nisu bili pozvani u palatu sa ostalim carevim savetnicima. Ipak, možda zato što su još uvek bili „mudraci“ na obuci, bili su uključeni u broj onih koji su spadali u carsku odredbu o pogubljenju. Kada su vojnici došli da ih uhapse, Danilo je zatražio malo više vremena.

Zahtev je bio odobren, i tu noć je Bog dao Danilu isti san koji je Navuhodonosor sanjao. Bog je bio taj koji je dao caru san. Sledećeg jutra, oficir koji je poslat da uhapsi Danila, sada ga dovodi pred cara.

Nakon službenog pozdrava, Danilo je kazao caru šta je sanjao u svom snu. „'Ti, care, vide a to lik velik…'„ Glava ovog kipa bila je načinjena od zlata, ruke i grudi od srebra, bedra od bronze, noge od gvožđa, a stopala ovom kipu bila su načinjena od pomešanog gvožđa i gline. Iznenada, veliki kamen koji je došao niotkuda, udario je u podnožje kipa i pretvorio ga u prah. Kamen je postao velika planina i ispunio je celu zemlju.

Prirodno, car je bio zabrinut da sazna značenje ovog sna. I Danilove prve reči ispunile su ga ponosom: „Ti si care ona glava zlatna!“ Ali njegove sledeće reči nisu bile toliko laskave. „Posle tebe, nastaće drugo carstvo, manje od tvojega.“ Danilo je objasnio da tri carstva, koja će uslediti nakon Vavilona, i većina tumača Biblije slažu se da su to Medopersija, Grčka i Rim.

Ali Rim nije bilo i poslednje u nizu moćnih carstava. Ono se raspalo, ali njegovi ostaci postali su moćne nacije u Evropi, Severnoj Africi i na Bliskom Istoku koje poznajemo i danas. Uništenje kipa od strane kamena predstavlja uništenje ovih nacija i kraj sveta, posle čega će Bog uspostaviti svoje večno carstvo.

Ipak, nešto je začuđujuće u vezi sa ovim proročanstvom. Danilo je ga je napisao negde oko 600 g. pre Nove ere. On je bio upoznat sa Vavilonom dok je živeo tamo, i verovatno je dobro poznavao prilike u Medopersiji u vreme kada je napisano ovo proročanstvo – godinama kasnije, kada Vavilon više nije imao nikakvu moć.

Ali ljudski govoreći, nije bilo načina da Danilo predvidi podizanje i pad Grčke i Rima ili raspad Rimske imperije. Pa ipak srednjoškolski udžbenici svetske istorije svedoče da je Navuhodonosorov san našao ispunjenje upravo onako kako ga je Danilo predstavio caru. Začuđujuće!

Mnogo godina kasnije, Bog je dao Danilu viziju koja, iako se dosta razlikuje od Navuhodonosorovog sna, pruža sličan nacrt svetske istorije (Danilova vizija je zabeležena u poglavlju 7). Danilo je video četiri velike zveri koje se podižu iz mora: lava, medveda, leoparda i zastrašujuću zver koja je nazvana aždaja. Ove zveri predstavljaju Vavilon, Medopersiju, Grčku i Rim. Aždaja je imala deset rogova na svojoj glavi. Ovi rogovi su predstavljali nacije koje će naslediti Rim.

Međutim, u ovoj tačci pokazan je jedan simbol koji predstavlja deo istorije koji Navuhodonosorov san nije sadržavao. Mali rog je narastao između tih deset rogova na aždajinoj glavi, konačno zauzimajući dominirajući položaj. Danilov opis ovog „malog roga“ veoma jasno predstavlja vladajuću silu sa religijskim i političkim autoritetom.

Srednjevekovno hrišćanstvo je, u stvari, držalo i versku i političku kontrolu nad nacijama u Evropi više od hiljadu godina. Ovo je ono što je začuđujuće predviđeno a što Danilo nije imao mogućnosti da zna osim ako mu Bog to nije otkrio.

Međutim, Danilo jedva da je imao vremena da razmisli o viziji o malom rogu kada se vizija preokrenula. Ovoga puta njegova pažnja je usmerena na scenu na nebu: Bog je sedeo na svom prestolu okružen stotinama hiljada anđela. Svrha ovog velikog skupa je očigledna. Biblija kaže: „Sud sede, i knjige se otvoriše!“ (Danilo 7:10).

Svrha ovoga suda je da osudi sve svetske sile koje su ikada vladale svetom. Tada, će se „carstvo i vlast i veličansto carsko pod svim nebom, dati narodu svetaca višnjeg; Njegovo (Božje) će carstvo biti večno carstvo i sve će vlasti njemu služiti i slušati ga.“ (Danilo 7:27).

Zapazite da je svaka pojedinost ove vizije našla svoje ispunjenje u istoriji, osim one poslednje. Vavilon, Medopersija, Grčka i Rim bili su i prošli. Srednjevekovno hrišćanstvo, bilo je i prošlo.

Mi živimo u vreme podeljene Evrope, (iako se čini da je Evropska Unija nešto što povezuje celu Evropu u jedno, ona je ipak interesno, politički i u moći podeljena), i u vreme suda koji prethodi drugom Hristovom dolasku. Njegov povratak jedini deo ovog dugoročnog proročanstva koji se još nije ispunio.

I tako, još jednom, mi smo suočeni sa zadivljujućim zaključkom da je prorok, koji je živeo pre više od 2.500 godina, sa čudesnom preciznošću dao nacrt budućnosti koja toliko tačna da može biti data samo od Boga.

Neki Biblijski komentatori smatraju da je Danilo pisao svoja proročanstva oko 150 godina pre Hrista i da tu nije bilo ničeg natprirodnog kada je u pitanju ovaj nacrt ljudske istorije. Ja ne mogu da se složim sa ovim zaključkom o kasnijim datumima pisanja Danilove proročke knjige, jednostavno zbog toga što Danilo (čak i da je tada pisao svoju knjigu) nije mogao da zna ništa o raspadu Rimskog carstva koje se dogodilo nekih 600 godina kasnije. Niti je mogao da zna bilo šta o Hrišćastvu koje će politički vladati Evropom tokom Srednjeg veka.

Jedini zaključak koji možemo da izvučemo iz ovih sekvenci o budućnosti koje je Danilo primio, jeste da potiču od Boga lično. I zbog toga što se sve, što je Danilo prorekao o obrisima ljudske istorije, ispunilo, možemo da budemo sigurni da će se i poslednja stvar takođe dogoditi.

Pitanje je, da li smo mi spremni za konačni događaj? Možeš da budeš. Jednostavno pozovi Boga u svoj život. Kaži mu da hoćeš da budeš deo Njegovog večnog carstva.  Zašto odlagati tako važnu stvar? Učini to danas.

Izvor:Signs of the Times 11/2009

VK
Facebook
LinkedIn
Telegram
Twitter
Pinterest
Pocket
Email
Reddit