Samokontrola – Jedna od najboljih odbrana

samokontrola„Ko nema vlasti nad duhom svojim, on je grad razvaljen bez zidova.“ Priče Solomunove 25:28.

Stara knjiga Priča Solomunovih je u stvari knjiga poslovica.  U njoj možete pronaći mnogo saveta za praktičan, svakodnevni život.  Čitajući je, ovih dana, naišao sam na jedan tekst koji mi je posebno privukao pažnju.  Upravo sam ga citirao iznad naslova ove teme.

Ovaj tekst nam na dramatičan način opisuje kako izgleda nedostatak samokontrole u čovekovom životu – ko nema samokontrole, on je kao grad razvaljen bez zidova.  Kada je ova knjiga pisana, jedan od glavnih izvora snage i odbrane grada nalazio se u izgradnji i učvršćivanju zidova.  Srušeni zid smatran je nečim što narušava sigurnost čitavog grada.  Grad sa zidovima u ruševnom stanju smatran gradom sa sramotnim ugledom.

To je bio razlog zbog čega je Nemija bio toliko motivisan da započne izgradnju i obnovu Jerusalimskih zidova: „…Ostatak što osta od ropstva onde u zemlji, u velikoj je nevolji i sramoti, i zid je Jerusalimski razvaljen i vrata mu ognjem popaljena.“ Nemija 1:3.  Grad je bio izložen napadima i konačnom razorenju.

Osoba kojoj nedostaje samokontrole ili samouzdržanja je kao grad koji nema efikasnu odbranu.  Ovakve osobe nisu u stanju da odbiju one stvari koje mogu da unište njihov život i život ljudi oko njih.

Kada govorimo o samokontroli, moramo da spomenemo da je samokontrola jedan od duhovnih rodova.  Apostol Pavle kaže: „A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, krotost, UZDRŽANJE; na to nema zakona.“ Galatima 5:22.23.

Reč „uzdržanje“ je sinonim za samokontrolu – uzdržati ili suzdržati se od nečega.  Devet rodova.  Devet neophodnih karakteristika i dodataka našem životu da bi bio potpun i ispunjen.  Radost i vera se ispoljavaju u vertikalnom odnosu, Bog-ja, dok se mir, strpljenje, dobrota, milost, krotost, ogleda u horizontalnom odnosu ja-moj bližnji.  Najbogatiji rod je, svakako, ljubav, koja je u središtu te naše duhovne salate, koja spaja i vertikalnu i horizontalnu dimenziju.

Ugneždena među rodove Duha, naizgled kao da ne pripada nigde od nabrojanog, nalazi se rod samokontrole – uzdržanja.  Ova hrišćanska karakteristika izgleda kao da se usredsređuje na MENE kao pojedinca, umesto na moj odnos sa drugim ljudima.  Ja mogu da vežbam samokontrolu kada sam ja jedina osoba u kući.  U stvari, ponekad su skriveni, privatni trenuci, kada niko drugi ne gleda, trenuci kada najviše potrebujemo samokontrolu.

Međutim, ako pravilno budemo uvežbavali rod samokontrole, on će doneti i te kakvu korist nama i onima oko nas.  Na neki način možemo da kažemo da je upražnjavanje ovog roda najvažnije, upravo zato što bez samokontrole rodovi naše telesne, grešne prirode ne mogu biti zaustavljeni i narušiće ostale elemente Duhovnih rodova.

Samokontrola je mnogo više od samo-pomoći.  Pavle govori o ovoj dilemi: „Jer znam da dobro ne živi u meni, to jest u telu mojemu.  Jer hteti imam u sebi, ali učiniti dobro ne nalazim.“ Rimljanima 7:18.

Puno značenje ovog pojma možemo izvući iz Pavlove proširene diskusije o svojoj službi u 1 Korinćanima 9.  U ovom tekstu on objašnjava kako atletičari vežbaju uzdržavanje – samokontrolu sebe od različitih stvari radi ostvarenja jasno definisanog cilja – pobede u trci.  Oni zato ne mogu da dozvole sebi da budu poremećeni požudom ili željom koje idu ruku pod ruku.

Poslednji u nizu duhovnih rodova, samokontrola – uzdržanje, može da se definiše kao „kontrola samoga sebe Duhom Svetim radi Jevanđelja“.  Ono što izgleda kao samokontrola je u stvari rezultat prepuštanja nekom drugom – Duhu Svetom – da pruzme kontrolu.  Samokontrola, biblijski rečeno, znači hodanje u Duhu, pod vođstvom Hristovim.

Biblija nudi primere ljudi kojima je nedostajala samokontrola: Eva, Mojsije, Samson, car Saul, car David, car Solomun, Petar, itd.  U određenim trenucima svog života svi ovi ljudi, kao i mi, dozvolili su da zidovi njihove zaštite budu razvaljeni.  Posledice su uvek tragične.  Dozvoliti našem apetitu, požudi, željama i strastima da nas vode je nešto najopasnije.

Knjiga „Tri Evarda“ opisuje život Rajnalda III, vojvode iz četrnaestog veka u Belgiji.  Suviše krupan, Rajnald je često nazivan latinskim nadimkom, Krasus, što znači „debeli“.  Posle velikog sukoba, Rajnaldov mlađi brat Edvard, poveo je protiv njega pobunu.  Edvard je uhapsio Rajnalda, ali ga nije ubio.  Umesto toga, on je izgradio posebnu sobu oko Rajnalda u jednom dvorcu i obećao mu da će povratiti svoj presto, titulu i imanje onda kada bude bio sposoban da napusti sobu.

Ovo ne bi izgledalo nemoguće većini ljudi zato što je soba imala nekoliko prozora i vrata skoro normalne veličine, i ništa od toga nije bilo zaključano ili zatvoreno.  Problem je bila Rajnaldova veličina.  Da bi postigao svoju slobodu, trebalo je da izgubi na težini.  Ali Edvard je znao svog starijeg brata, i svaki dan mu je slao različite poslastice.  Umesto da izgladnjivanjem sebe postigne svoj put iz zatvora, Rajnald je bio sve deblji.

Kada je bio optužen za okrutnost, Edvard je kazao: „Moj brat nije zatvorenik.  On može da napusti svoju sobu kada on bude poželeo.“  Rajnald je ostao u toj sobi punih 10 godina i nije bio oslobođen sve dok Edvard nije poginuo u bici.  Do tada, njegovo zdravlje je bilo tako uništeno da je umro te iste godine – zatvorenik svog vlastitog apetita.

Ne znam sa čime se vi borite, možda je to apetit, spavanje, posao, TV, sport, trošenje ili seks.  Solomun nas podseća, na osnovu svog iskustva: „Svrh svega što se čuva čuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi život.“ Priče 4:23. Solomun govori i o požudi (Priče 6:26), nekontrolisanom trošenju (Priče 21:20), nekontrolisanoj ambiciji (Priče 23:4), nekontrolisanom pijenju (Priče 23:29.30), nekontrolisanoj ljutnji (Priče 29:11).  Čitajte ove tekstove i razmišljajte o njima, primenjujte ih u svom životu i tražite od Boga rod samokontrole – uzdržanja.

Blagodaću Božjom mi možemo da pobedimo sebe, Bog je taj koji to čini u nama kada se stavimo pod njegovu kontrolu.  „Jer se pokaza blagodat Božja koja spasava sve ljude.  Učeći nas da se odreknemo bezbožnosti i želja ovoga sveta, i da pošteno i pravedno i pobožno poživimo na ovome svetu…“ Titu 2:11.12.

Lewis Smedes je kazao da je samokontrola poput „dirigenta u simfonijskom orkestru“.  Pod dirigentskom palicom mnoštvo talentovanih muzičara može da odsvira ispravne note koje izlaze iz instrumenata u isto vreme.  Biti samokontrolisan je biti Duhom kontrolisan.  Dozvolimo Duhu Svetom da nas osnaži svaki dan.

„Velim pak, po Duhu hodite i želja telesnih ne izvršujte.  Ako u Duhu živimo, po Duhu i da hodimo.“ Galatima 5:16.25.

VK
Facebook
LinkedIn
Telegram
Twitter
Pinterest
Pocket
Email
Reddit