Pre dve hiljade godina, neudata devojka je zatrudnila.Trebalo je da bude prestravljena iz nekoliko razloga. Bila je deo društva koje bi je brutalno ubilo zbog toga što je neudata zatrudnila. To se tretiralo poput zločina. I tako se ona u potpunosti oslonila na zaštitu čoveka za kojeg je trebalo da se uda. I samo nekoliko ljudi je verovalo u njenu upornu tvrdnju o devičanskom začeću. Ma dajte, da li biste vi verovali devojci koja bi kazala: „Trudna sam, ali se kunem, nisam uradila baš ništa“?

Da ubrzamo nekoliko meseci. Mlada majka ležala je na krevetu od slame, verovatno zureći u lice saosećajne krave, kako su talasi bolova nailazili, dolazeći sve češće i češće, do trenutka kada se dečačić rodio. Ona je verovatno bila tinejdžer, rodila je po prvi put u svom životu. Nije imala ni majku pored sebe – majka joj je bila u Nazaretu. Nije imala ni ženu koja bi joj pomagala, držeći je za ruku, dajući joj uputstva kako da diše dok su kontrakcije nadolazile. Bila je sa svojim mužem (sada je već bila udata – vidi Matej 1:24), u stranom gradu gde očigledno nisu nikoga poznavali ko bi im pomogao. Da su poznavali nekoga, makar samo jednu porodicu, ne bi bili smešteni u štali, nego u kući ili u gostionici.

Svi mi poznajemo priču o Isusovom rođenju, ali mislim da previše izbegavamo  šok od onoga kako je to stvarno bilo. Suviše često upotrebljavamo pohabane nacrte.  Očistili smo celu priču, dodavajući oreole, životinje koje se ne osete, i vešto preskačući fizički akt porođaja. Mi to jednostavno nazivamo „Isusovo rođenje“ (The Nativity). Napravili smo malene replike čiste štalice sa magarcem, dve ovce, i možda kravom. Marija se dražesno naslanja preko jasala u kojima leži savršeno čisto Detence, u paketu sa oreolom. Ona ne oseća bol. Nije izgubila krv. Nema prošireni struk od nedavne trudnoće, niti postoji bilo koji znak hormonskih fluktuacija koje mogu da prouzrokuju da bude preosetljiva. Josif nije potresen. Bebi nije hladno niti je gladna. Noć je možda hladna, ali je u štalici prijatno i pastiri sigurno nisu grubi ljudi koji mesece provode napolju, pod vedrim nebom. Predstavljeni su umetnički, kao vitki i lepo vaspitani ljudi.

Međutim, pre 2000 godina, rođenje Isusa Hrista je bio šokirajući događaj.  esija nije došao onako kako su ljudi očekivali da će doći. Trebalo je da bude car!  Proročanstva su ukazivala na tu činjenicu (Isaija 9:6.7), i stari Judejci su poznavali svoje Pismo.  Kao car, On je trebalo, pretpostavljali su, da vodi armije Izrailja i da potuče svirepe Rimljane, oslobađajući naciju od okupatorskih sila. Carevi su bili bogati. Bili su privilegovani. Bili su harizmate i dobro zaštićeni. Bili su okruženi ljudima koji su bili voljni da umru da bi ih zaštitili. Mesija je trebalo da dođe kao car, i svi su očekivali heroja koji će ih voditi do pobede.

Isus je bio sušta suprotnost ovim očekivanjima. On je bio siromašan. Njegov očuh, Josif, bio je stolar. Gradio je kuće. I kako je rastao, Isus je učio kako da radi svojim rukama. Njegov rodni grad je znao za Njegovo sumnjivo rođenje, i On je uvek bio označen kao „Onaj čija je majka zatrudnila pre venčanja“. Postoji i reč za to – reč koja je udarala poput štapa u svakom razgovoru. Znate koja je to reč, ali ja je ipak neću ovde upotrebiti. Selo ima dugo pamćenje, posebno kada su u pitanju sočne priče!

Bog je mogao da izabere po propisu udatu ženu sa dobrom reputacijom, ali On je izabrao neudatu tinejdžerku čija će priča delovati ludo da biste poverovali u nju. I dok je mogao da izabere ženu koja će na zakonit način doneti dete na svet i od kraljevske krvi, on je izabrao siromašnu tinejdžerku sa pogrešne strane reda. U današnjim terminima, ona bi verovatno bila jedna od šokirajuće mladih majki iz autobusa, njen naduti stomak izvirivao bi iz njene konobarske uniforme, njene oči bile bi umorne i tužne.

Na kraju svog života, Isus je bio kažnjen kao kriminalac, skinut do gole kože i prikovan na drvenom krstu pored koga je svako mogao da prolazi i da bude svedok Njegovog žalosnog kraja. Isus nije bio ništa što je Judeja očekivala. Mesija je trebalo da bude neko veličanstven, a ne ovaj obični čovek sa sumnjivim poreklom! Mesija je trebalo da bude car, a ne putujući Učitelj sa čudnom mogućnošću isceljivanja!  Mesija je trebalo da potuče Rimljane, a ne da bude ubijen od njih! Isus jednostavno nije odgovarao očekivanjima! U današnjim terminima, on je bio samo još jedan običan momak na spravi za ubijanje, gegajući se ka električnoj stolici dok novinari i nekoliko članova porodice gledaju kroz zaštitno staklo. Samo još jedan „nevini“ kriminalac koji otplaćuje svoj dug.

Neki ljudi ne idu u crkvu zato što smatraju da nisu dovoljno čisti. „Farmerice su im pocepane, a jedina haljina ili odelo koje imaju nije više u modi ili im više ne odgovaraju.  Oni posmatraju svoj život i misle da kao takvi jednostavno ne odgovaraju toj kreštavoj, čistoj gomili. Oni se osete na smrad cigarete, njihova glava buči od sinoćne žurke gde su previše popili. Ne, crkve nisu za takve kao što su oni.“

Crkva je za „crkveno društvo“. To je mesto za porodične ljude, ne za samohrane majke koje krpe kraj s krajem radeći dva malo plaćena posla. To je mesto za trezvenjake, za nevine, i za one ljude koji idu u devet u krevet. To je za porodice sa dvoje dece i sa belom ogradom oko kuće, ne za dva puta razvedene očeve koje njihova deca vređaju zbog previše propuštenih rođendana. Crkve nisu mesto za takve kao što smo mi, zar ne?

Isus nije došao na način na koji je bilo ko očekivao, i On nije došao zbog ljudi zbog kojih se očekivalo da će doći. On nije došao samo za savršene porodice sa slika. On je došao zbog nesložnih i neurednih porodica koje ne mogu da večeraju zajedno bez svađe. On je došao zbog zavisnika, alkoholičara, zlostavljanih, i zbog frustriranih. Došao je zbog dece koja razmišljaju o samoubistvu i zbog majki koje ne mogu više da izdrže pritisak. Došao je zbog kockara; ljudi koji su depresivni; zbog onih koji uskaču iz kreveta u krevet, od partnera do partnera, pokušavajući da popune praznine u svojim srcima.

Došao je zbog „više klase“ koji se osećaju usamljenim zbog očekivanja koja su im nametnuta. Došao je zbog onih koji pokušavaju da slede sva pravila ali ne uspevaju pa se osećaju još praznijima. Došao je zbog homoseksualaca, koji su napeti, kruti, usamljeni i zbunjeni.

Rođen je u štali i Njegova služba bila je među onima sa dna. Družio se sa sumnjivim društvom. Išao je rame uz rame sa prljavima i inficiranima. Religijske vođe je činio nervoznima svojim prihvatanjem bilo koga ko je verovao u Njega, a oni su gunđali i prigovarali na način na koji mi često to činimo kada vidimo ljude u čijem nam je društvu neprijatno. (Luka 15:2)

Ali šta ćemo sa proročanstvima? Da li su bila pogrešna? Da li je Isus zaista bio Mesija? Šta ćemo sa Carem koji je bio prorečen?

Isus nije došao kao zemaljski Monarh kako su svi očekivali, ali to nije promenilo ono što je On bio! On je bio Onaj koji nas je stvorio. On nam je dao naše talente, našu ličnost, naš izgled, i naše porodice. Sastavio nas je s razlogom. Potrošio je svoje vreme misleći kakvu će mešavinu upotrebiti da bismo bili jedinstveni. On je pre vremena. On je prizvao svemir u postojanje. Nije trebalo da bude odeven u nakit da bi bio Car. Nije mu trebalo da ga jedna malena planeta prepozna kao Cara da bi bio Car. Nije mu trebalo naše obožavanje da bi ga bio vredan. On je bio ko je bio.

A i ti si ono što jesi. Možda si se rodio u porodici sa problemima. Ako si poput svih nas ostalih, i ti imaš kosture u svom ormaru, stvari koje pokušavaš da sakriješ od pogleda javnosti, greške iz prošlosti zbog kojih crveniš. Verovatno imaš neke neispunjene snove, neka kajanja i neke sramote. Možeš da budeš i prašnjav, nokautiran i pregažen. Ali to neće promeniti ono što si ti. Ti si onaj zbog koga je Isus rođen da bi ga spasao.

Tinejdžerka, majka, porodila se u štali, pored stoke na slami. To se dogodilo baš tako. On je bio predodređen da se rodi baš tako. Zašto? Zato što posle 2000 godina posle, On želi da znaš da izgled može da prevari.

Pismo je proreklo dolazak Mesije Cara, i jednoga dana, uskoro, On će se vratiti na ovu zemlju kao „Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima“ (Otkrivenje 19:16).  Ovoga puta kada bude došao, neće spustiti sebe u brazdu, na naš nivo; nego će nas podići iz naše brazde ka sebi na nebo. Proročanstva će se sva ispuniti do savršenstva, ali i mi. Suze će se osušiti, rane će se zaceliti, srca će se zalečiti.

I uprkos nastupu od pre 2000 godina, Isus je zaista rođen da bi bio Car! Naš Car!  Tvoj Car!

Izvor: Signs of the Times Decembar 2009.

VK
Facebook
LinkedIn
Telegram
Twitter
Pinterest
Pocket
Email
Reddit