“A rođenje Isusa Hrista beše ovako: kada je majka njegova Marija bila zaručena za Josifa, pre no što se sastaše, nađe se da je začela od Duha Svetoga. Pošto je Josif, njen muž, bio pravedan i nije hteo da je sramoti, namisli da je tajno napusti. Kada je on to smislio, gle anđeo Gospodnji mu se javi u snu i reče: Josife, sine Davidov, ne boj se uzeti Marije žene svoje; jer što je u njoj rođeno od Duha je Svetoga.” Mat. 1:18-20 (E.Č.)

Dakle, ovde se Josif našao u nezavidnoj situaciji. Većina nas nikada ne razmišlja mnogo o njemu ili o mukama koje je osećao u svojoj ulozi u Božjem planu. On je samo tu, kao kuća niz ulicu za koju smo svesni da postoji, ali ne znamo ništa o njoj, iako svakodnevno prolazimo pokraj nje. Zbog naše nezainteresovanosti za njega, umalo sam odlučio da ga preskočim. Na kraju krajeva, „on je samo Marijin muž“. Ali, treba da se setimo, da su zaboravljeni partneri veoma vidljivi pojedinci koji podržavaju i omogućavaju proslavljenima da obavljaju svoje funkcije.

Josif, Marijin ali i Isusov partner

Tako je bilo i sa Josifom iza scene. Ne samo „Marijin muž“, on je takođe imao ulogu i Isusovog zemaljskog oca. Naravno, većina njihovih komšija ga je smatrala ocem, s obzirom na prilično neuobičajene okolnosti Isusovog rođenja. Josif je bio taj koji je odveo Mariju i bebu Isusa u Hram da ga posvete Gospodu. Josif je odveo porodicu u Egipat (Misir) da izbegne Irodov zao plan (Mat. 2:13). Josif je taj koji je doveo porodicu da se nastani u Nazaretu, Josif je pratio dvanaestogodišnjeg Isusa na putu za Jerusalim, i Josif stolar je bio taj koji je podučavao Isusa njegovom zanatu. I tokom tog podučavanja proveli su bezbroj časova zajedno dok je stariji čovek pomagao vodeći i oblikujući mlađeg. Iskreno rečeno, Josif je još jedan ključni lik u priči o iskupljenju. Nama nevidljiv, ali sasvim vidljiv i važan u životu našeg Gospoda i Spasitelja.

Josif se suočio sa krizom svog života kada je otkrio da je Marija trudna. Sa sigurnošću je znao da to nije on. Ali ko onda? Ona mu je iznela priču o anđelu i Duhu, ali to je bilo u najmanju ruku teško za poverovati.

Kao samostalan čovek, mogao je da se okrene i da digne ruke od svega. Ali, pošto je bio dobar čovek koji je voleo svoju mladu verenicu, odlučio je da je u tišini skloni. Tada je i njega samoga posetio anđeo i promenio tok njegovog života — i našeg.

Ovde je lekcija. Svi smo previše skloni da previdimo osobu ili osobe koje se žrtvuju da bi omogućile javni rad vidljivijim pojedincima. Danas je dan da se ta nepravda zaustavi. Razmislite o požrtvovanim, ali „nevidljivim“ ljudima u vašem svetu i potrudite se da im pošaljete poruku ili uputite telefonski poziv u znak zahvalnosti. Ne zaboravimo “zaboravljene”!

Tekst priredio: propovednik Pavle Korać

VK
Facebook
LinkedIn
Telegram
Twitter
Pinterest
Pocket
Email
Reddit