Šta god da je vaskrsenje bilo i jeste, duhovni pisac piše: njegova punina leži u svetoj tami, zaštićena od naših očiju. Sve što možemo da znamo je da je Bog, na neki način, u drevnoj grobnici u zvezdanoj noći, u tajnosti iz smrti izvukao život. Nekako, u potpunoj tami, Bog je spasao svet. Dogodilo se to u mraku. „A u prvi dan nedjelje dođe Marija Magdalina na grob rano, još dok se ne bješe rasvanulo, i vidje da je kamen odvaljen od groba.“ Jovan 20:1.
Marija i žene koje su stajale kraj Hristovog krsta, vrlo rano, u nedelju ujutro, po mraku, krenule su na grob, noseći dragocene mirise da pomažu Isusovo telo. Nije im ni na kraj pameti došla misao o mogućnosti vaskrsenja. Sunce njihovog nadanja zašlo je i mrak se nastanio u njihovim srcima. Marija je prva stigla do groba; i kad je videla da je kamen sa groba uklonjen, uplašila se, i odmah trčeći je otišla da kaže učenicima, žalosnu vest: “Uzeše Gospoda”. Apostoli Jovan i Petar smesta su požurili, dok ih je Marija sledila. Došli su do groba; ali pošto nisu našli Isusovo telo, odmah su se vratili u Jerusalim. Ali ne i Marija, ona je ostala.
Susret sa Hristom
Dok je gledala u prazan grob, tuga je ispunila njeno srce, i ona je plakala. U jednom trenutku se okrenula natrag i tada je zapazila da neko stoji iza nje. Bio je to Isus, ali ga ona nije prepoznala. „A ona misleći da je vrtar reče mu: gospodine! ako si ga ti uzeo kaži mi gdje si ga metnuo, i ja ću ga uzeti.” Jovan 20:15. Isus stoji ispred nje ali ga ona ne vidi. Njene oči ispunjene suzama nisu poznale Isusa ali kada je On svojim poznatim glasom progovorio: „Marija!“, ona je prepoznala Njegov glas, i okrenuvši se ona pred sobom vide živoga Spasitelja.
U ovoj Jovanovoj priči o vaskrsenju, Marija je imala preimućstvo da prva vidi Isusa, zato što je odlučila da ostane u tami. Petar i Jovan odlaze kada vide prazan grob, ali Marija ostaje: zbunjena, tužna i usamljena. Ona ostaje čak i kada je boravak nepodnošljiv. I pošto je ostala, ona doživljava susret sa Isusom. Susret sa Isusom je njenu tugu pretvorio u radost. Da, događa se to u mraku.
Iskustvo u mraku
Za mene i vas danas, koji hodamo dolinom sjena smrtnoga, suočeni sa bolom, tugom, sa gubitkom onih koji su nam bili tako dragi, ono što je važno nije teologija ili nauka o vaskrsenju. Ono što je važno je susret, susret sa vaskrslim Hristom. U mom životu; uteha, nada, mir i isceljenje došlo je kada sam bio spreman da se zadržim u ranim jutarnjim časovima, u svom mraku, u svojoj tuzi, i tada jasna misao dolazi; “Još malo i svet me neće više videti, a vi ćete me videti, i živećete zato što ja živim.” Jovan 14:19 (Čarnić). Da! Isus dolazi u našoj tami i ponekad je potrebno mnogo vremena da ga prepoznamo. Ali On dolazi i zove me po imenu, i u tom trenutku ja prepoznajem i sebe i njega. Događa se to u mraku.
Moja je želja da ga i ti susretneš i upoznaš u svom mraku; da se i ti usudiš da se zadržiš u svojoj tami i tu verom čekaš dok ne čuješ Njegov glas: „Ne boj se, jer te otkupih, pozvah te po imenu tvom; moj si.” Isaija 43:1.
Neka te Hristos koji vaskrse u tami uvede u svetlost novog jutra, u nadu, u novi život. “Hristos vaskrse, Vaistinu vaskrse!”
propovednik Pavle Korać
