Dok sam zapisivao ovo razmišljanje, napolju je bio pljusak, tutnjali su gromovi i sevale munje. Duvao je veoma snažan vetar i nestalo je struje. Skoro je pola devet ujutro.
Tog dana sam ustao na vreme, normalno; jutro je bilo veoma lepo, sunčano, ne previše vruće za šetnju, ali sam ipak odlučio da se malo kasnije prošetam, samo da dovršim još nekoliko mejlova.
Po svom običaju, pogledao sam i vremensku prognozu za današnji dan i narednih 36 sati. Preko ekrana mog mobilnog telefona ispisala su se slova upozorenja: „Severe Thunderstorme Warning“ – Upozorenje na snažnu oluju praćenu grmljavinom. I to ne jedno upozorenje, nego četiri. Posebna izjava o vremenu, upozorenje na snažnu oluju sa grmljavinom, još jednom isto upozorenje ponovljeno, i konačno upozorenje na veću količinu padavina koja može da blokira puteve u nižim krajevima, podizanjem nivoa vode.
Pomislih:„Baš ga preteruju!“ Šta više rekoše u prognozi, kako će u kraju gde ja živim, oluja početi posle 8 časova, i šanse za kišu su 100%. Pomalo ironičan zbog njihovih ranijih promašaja kada je vreme u pitanju.
Prošlo je neko vreme i prestao sam da mislim na prognozu. Iznenada, (koji minut nakon 8 sati), sjajno i osunčano jutro, koje je sijalo u mojoj radnoj sobi, je nestalo. Sve se zamračilo kao da je neko navukao prekrivače na prozore. Pogledah kroz prozor u nebo (barem ono parče što sam ja video) bilo je mračno. Rekoh sebi: „Pogodiše!“
A onda je počelo. Iznenada. Naglo. Prvo je lišće na drveću oko moje kuće (a ima ga dosta) počelo da šušti sve jače i jače. Zatim je drveće počelo da se savija, kiša da pada, ali ne vertikalno, nego, skoro, horizontalno, pod veoma oštrim uglom. Gromovi, munje, huka silnog vetra. Otrčao sam do svih prozora na kući da proverim da li su zatvoreni, dvorište iza kuće je bilo prepuno polomljenog granja. Kiša je toliko snažno padala da se nije videlo dalje od desetak metara.
Postoji i jedan stari hrast iza kuće (nadvijen nad krovom), i iskreno, to je moja najveća zebnja u ovakvim olujama, da li će izdržati? Ako bi se kojim slučaje odlomio, ili samo neka od njegovih grana, nanela bi ozbiljnu štetu jugozapadnoj strani kuće. Prođe mi misao:„Drveće se poznaje u oluji, njihova snaga, čvrstina i postojanost. Isto kao i kod ljudi. Da li je trulo ili zdravo, vidiš samo kada dođe oluja!“
Prošlo je već pola sata od trenutka kada je nestalo struje i kada je duvao onaj snažan vetar. Smirilo se sve kao da ništa nije ni bilo. Još uvek kišica pada, i jedini znak da je bilo nekog „kijameta“ jeste razbacano granje po travnjaku iza kuće.
Čujem dosta sirena napolju od hitne pomoći, vatrogasaca. Možda je neko nastradao u ovoj kratkoj, ali veoma snažnoj oluji? Možda je na nekoga pala neka grana, možda čak i žice od električnih stubova? Ko zna? Sada se sve smirilo, do sledeće oluje, jer po prognozi, biće ovoga celo pre podne, a nema još ni devet sati.
Supruga me je nazvala sa posla da vidi kako sam. U glasu sam primetio uznemirenost. Kažem joj za oluju, prošla je i pored njene bolnice gde radi. Imali su alarm najvišeg stepena tako da su morali da evakuišu sve pacijente iz soba! Reče mi da je čula izveštaj od nekih ljudi da smo mi dobro i prošli, da je u nekim okolnim opštinama oluja pričinila mnogo ozbiljnije štete.
Pogledao sam na internetu kratki video klip; ova oluja je prošla celim Srednjim zapadom i zahvatila nekoliko država (Ohajo, Indijanu, Ilinois, Ajovu, Mizuri, Nebrasku, Kanzas i Kolorado).
Da sam kojim slučajem jutros otišao u šetnju, ili možda na pecanje, siguran sam da bi me oluja zadesila negde napolju! Možda bih mogao da utrčim u svoj auto, ako bih se odvezao do parka, šume ili kraj jezera, ali nekad je i to, skoro nikakva zaštita.
Ova oluja me je podstakla da razmišljam o kraju vremena prorečenom u Bibliji. Ljudski rod nije ostavljen u neznanju po ovom pitanju. Upozorenja su veoma jasna; nalazimo ih na stotine mesta, kako u Starom, tako i u Novom zavetu. Istorija je puna primera ispunjenih proročanstava, tj. upozorenja o znacima da je kraj blizu, a većina ljudi još uvek ignoriše sve to! Sveto pismo kaže da će se prorečeni događaji desiti 100%, i do sada se većina i dogodila! Sve prirodne katastrofe u svetu, naročito u poslednjih nekoliko decenija, njihova učestalost, snaga, naša nesposobnost da im se odupremo, ili makar da ublažimo njihove posledice, pokazuje da je kraj tu, pred našim vratima.
Na trenutak sam se zabrinuo (čitaj uplašio) da će ova kratkotrajna oluja načiniti neku štetu na mojoj kući (kao da je to najvažnija stvar); a napolju još uvek sviraju sirene – možda je neko jutros, u ovoj kratkotrajnoj oluji, izgubio život!? Koga briga za kola, kuće, travnjake… Ovde se radi o životu! I zato Biblija i oni koji joj veruju, a još više oni koji su ozbiljno shvatili obavezu koju je Isus stavio pred nas koji verujemo Njegovoj reči, propovedamo, upozoravamo, govorimo, vičemo, pišemo, i koristimo svako dozvoljeno sredstvo koje možemo da upotrebimo, da bismo UPOZORILI ljude, našu braću, naš rod, na oluju koja dolazi.
Zato je veoma važno obratiti pažnju na upozorenja, reagovati na vreme i slediti uputstva. Bog preko biblijskih pisaca obećava zaštitu i sigurnost onima koji se Njemu obrate za pomoć, vođstvo i zaštitu. Nadam se da si i ti jedan od onih koji Mu veruju.
Propovednik Milenko Tanurdžić