Svi znamo da su nam neophodni vitamini, ali ono što su naučnici do sada otkrili o vitaminu D naprosto je neverovatno. Od svih vitamina on nam pruža najbolju zaštitu – od glave do pete. Nažalost, 90 odsto žena ga nema dovoljno u krvi. Jesenja depresija često je samo posledica nedostatka ovog vitamina koji nije teško ustanoviti. U ovom članku saznaćemo koliko je ovaj vitamin značajan u našoj svakodnevici.
Popravlja nam raspoloženje
Najviše vitamina D se stvara u koži, pod dejstvom UV zračenja iz sunčeve svetlosti. Što više vitamina D koža proizvodi, to ćemo bolje biti raspoloženi. Razlog: ova supstanca od životnog značaja podstiče proizvodnju hormona sreće, kao što je serotonin. Prema tome, reč je o prirodnom sredstvu protiv promena raspoloženja.
Daje snagu
Bez vitamina D ne bismo mogli da se krećemo. Našim mišićima je potreban da bi mogli da se kontrahuju i razvijaju snagu. Bez ovog supervitamina mišići ne bi mogli da se razvijaju. Našem organizmu je neophodan da bi mogao da proizvodi belančevine od kojih nastaju mišićne ćelije.
Daje vitkost
Novo američko istraživanje pokazuje da se uz dovoljnu količinu vitamina D efikasnije gube kilogrami. Naučnici pretpostavljaju da vitamin D omogućava optimalnu razmenu šećera i masti. Učesnici studije su sagorevali utoliko više kalorija ukoliko su više vitamina D imali u krvi. Ovaj vitamin, pre svega, doprinosi topljenju nezdravog sala na stomaku.
Jača nerve
Vitamin D reguliše koncentraciju kalcijuma u krvi, čime ne doprinosi samo jačanju kostiju. I nervima je neophodan kalcijum za prenošenje signala. Ako ima dovoljno vitamina D, i nervi odlično funkcionišu. Krećemo se gipkije, lakše se koncentrišemo i izlazimo na kraj sa stresom.
Štiti od mnogih bolesti
RAK: Vitamin D sprečava nekontrolisanu deobu ćelija i usporava rast zloćudnih ćelija. Ukoliko je tumor već nastao, sprečava stvaranje krvnih sudova koji snabdevaju tumor krvlju. Osim toga, vitamin D otežava širenje tumora (metastaze). Efikasna zaštita je dokazana u slučajevima raka dojke, štitne žlezde, grlića materice, želuca i creva.
DIJABETES: Zahvaljujući vitaminu D, ćelije bolje apsorbuju šećer kao izvor energije. Na taj način, on reguliše nivo šećera u krvi i snižava rizik od dijabetesa za 80 odsto.
INFARKT: I krvni sudovi reaguju na vitamin D. On im daje elastičnost i štiti unutrašnje zidove od upala. Osim toga, može da poboljša cirkulaciju krvi. Na taj način se sprečava zakrečenje krvnih sudova i visok krvni pritisak, a samim tim i smanjuje rizik od infarkta.
Odličan saveznik protiv gripa
Vitamin D je od esencijalne važnosti za normalno funkcionisanje imuniteta. Iz tog razloga većina lekara preporučuje uzimanje vitamina D, a preporučena dnevna doza u zimskim mesecima je za odrasle osobe oko 5000 IU.
Koliko vitamina D nam je potrebno?
IZ KOŽE:
Naučnici ga nazivaju i „sunčevim vitaminom“, jer se 90 odsto ovog vitamina stvara u koži, čim izađemo na dnevnu svetlost. Pri tom odlučujući značaj imaju UV sunčevi zraci, koji prodiru i kroz guste oblake. Konkretno: da bismo bili optimalno snabdeveni vitaminom D, u jesenjem i zimskom periodu trebalo bi da provedemo najmanje pola sata na dnevnoj svetlosti.
IZ HRANE:
Najbolji izvori vitamina D su losos, pečurke, avokado, mleko, sir, jaja. Ukoliko ne volite ove namirnice i ne provodite dovoljno vremena na dnevnoj svetlosti, lekari preporučuju kapsule vitamina D ili riblje ulje. Starije osobe bi svakako trebalo da uzimaju preparate vitamina D, ali je bitno da se pridržavaju uputstva za doziranje, kako se u telu ne bi stvarao višak naslaga kalcijuma.
Miodrag Tošić