Da li ste nekada umorni? Obeshrabreni? Iscrpljeni? Naravno da jeste. To se ponekada događa svim hrišćanima. Evo stiha koji može da vam pomogne kada osećate da previše radite, a da vas premalo cene: »Zato, braćo moja ljubazna, budite tvrdi, ne dajte se pomaknuti, napredujte jednako u delu Gospodnjem znajući da trud vaš nije uzalud pred Gospodom.« (1. Kor 15,58)
Braćo moja ljubazna. Apostol Pavle vam se obraća kao porodici – braći i sestrama. Hrišćani su deo porodice koja se duboko stara za druge. Crkva je vidljivo izražavanje te brižne ljubavi. Iako se ponekad osećate kao da ste sami, vi pripadate Božjoj porodici.
Budite tvrdi, ne dajte se pomaknuti. Sva moja deca, kada su imala devet ili deset godina, dobila su ono što smo moja supruga i ja nazivali »bolest tapkanja«. Tapkali bi prstima po stolu, mahali nogama i udarali stopalima. Neprestano kretanje. Nikada nisu mogli da se smire. To može da izludi roditelje. »Budite tvrdi«, znači »budite stabilni«, »budite čvrsti«. Grčka reč ukazuje na sedenje u stolici umesto na hodanje unaokolo – »fiksirani.«
Ne dajte se pomaknuti znači »ne pomeriti sa mesta.« Možda su vas ljudi nazvali »tvrdoglavima«. Možete tvrdoglavo da se protivite Božjoj volji, ali to nije dobro. A možete tvrdoglavo da budete posvećeni Bogu, tako da okolnosti i ljudi ne mogu da vas odvoje od Njega i to je dobro. To se naziva vernošću, istrajnošću.
Napredujte jednako u delu Gospodnjem. Reč koja se prevodi kao »napredujte jednako« znači »izobilno«, »prevazilaženje nekog određenog broja ili mere«, »prekomerno i iznad svega.« Neki ljudi čine ono što se očekuje od njih. Drugi, iz ljubavi, prelaze sve granice. Njihov život se preliva i pretiče. »Čineći šta«, pitate vi. Odgovor je delo Gospodnje. Delo? Posao? To baš i nije dobra reč, možda ćete reći. »Radim pet ili šest dana sedmično. Kada dođem kući, hoću da se odmorim.« To je razumljivo.
Da li ste ikada videli neradnike na poslu? Znate, ljude koji urade minimum i to samo zato što im šef gleda preko ramena? A ko strada zbog toga? Vi i ostali vredni radnici.
Božji posao je sličan. Evo nekoliko načina na koje obavljate Njegovo delo, izgrađujete Njegovo carstvo ovde na zemlji: učite svoju decu o Isusu kod kuće i u subotnoj školi, služite subotom kao redar ili član hora, ohrabrujete vernike koji su neraspoloženi, pripremate obrok za porodicu u kojoj je jedan roditelj bolestan. Crkva je brižno telo, ali kada neradnici ne urade svoj deo posla, taj teret pada na druge.
Ovo je poruka za vas: »Napredujte jednako u delu Gospodnjem.« Uvek, prekomerno i iznad svega.
Znajući da trud vaš nije uzalud pred Gospodom
Neki ljudi ne vole da peru suđe jer se preko noći tajanstveno pojavi još prljavog suđa. Isto je i sa usisavanjem i brisanjem prašine. Ništa nikada ne ostaje čisto. Neko uvek nanosi prljavštinu na vaš tepih. Zar nema kraja tome? Postajete obeshrabreni. Ali dok razmišljate o trajnim rešenjima, izvlačite usisivač i ponovo usisavate.
Vaš bračni drug možda ne broji koliko puta nešto uradite, ali Bog uvek prati našu vernost Njegovom delu. On vidi kako Mu služite kada niko drugi to ne vidi. I kada vas vidi na tom poslu, Njegovo srce se raduje. Vaša hrišćanska služba nije uzaludna iz tri razloga:
1. Hristovo carstvo gradi se na vašoj službi, kamen po kamen, ljubazno delo po ljubazno delo: učenje dece u subotnoj školi, služenje obroka nakon što ste proveli vreme sa nekim ko je pogođen bolom, itd.
2. Posmatranje vaše verne službe donosi radost Božjem srcu.4
3. Bog će nagraditi vašu vernost, čak i kada je niko drugi ne vidi.
Da, i ja se kao i vi ponekad obeshrabrim. Ali Bog nas podseća na ovaj stih kako bi nas ohrabrio i pomogao nam da shvatimo važnost verne službe. Nemojte da odustanete. Vaš trud za Hrista nije uzaludan.
Izvor: Misionska poruka 2014.
