“Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrijećeš. ” 1. Moj. 2:17
Naši su praroditelji, premda stvoreni bezgrešni i sveti, mogli da pogreše. Bog ih je stvorio kao slobodna, moralna bića, sa sposobnošću da cene mudrost i dobrotu Njegovog karaktera i pravednost Njegovih zahteva. Mogli su da sa potpunom sposobnošću poslušaju ili da uskrate svoju poslušnost. Oni su trebali da uživaju u zajedništvu sa Bogom i svetim anđelima. Ali da bi se njihova sigurnost mogla ovekovečiti, trebala je biti ispitana njihova odanost. Na samom je početku čovekovog postojanja njegova želja za popuštanjem vlastitim strastima stavljena pod nadzor. Ta kobna želja koja je bila temelj Sotoninog pada. Drvo od znanja dobra i zla koje je raslo u blizini drveta života nasred vrta trebalo je biti provera poslušnosti, vere i ljubavi naših praroditelja. Premda im je bilo dopušteno da slobodno jedu sa svakog drveta, po cenu smrti bilo im je zabranjeno jesti s drveta od znanja dobra i zla. Oni su takođe trebali biti izloženi Sotoninim kušanjima, ali ako izdrže ispit, naći će se izvan njegove moći i uživaće u beskonačnoj Božijoj naklonosti.
Slobodno biće
Bog je mogao stvoriti čoveka bez mogućnosti da prestupi Njegov Zakon. On je mogao zadržati Adamovu ruku da ne dodirne zabranjeno voće, ali u tom slučaju čovek ne bi bio slobodno moralno biće, već obični automat. Bez slobode izbora njegova poslušnost ne bi bila dragovoljna, već prisilna. Razvoj karaktera ne bi bio moguć. To bi bilo nedostojno čoveka kao razumnog bića i potvrdilo bi Sotonine optužbe o Božijoj samovoljnoj vladavini.
Bog je stvorio poštenog čoveka, dao mu je plemenite karakterne crte, bez sklonosti k zlu. Obdario ga je visokom intelektualnom moći i dao mu najsnažniji mogući povod da ostane odan. Poslušnost, savršena i beskonačna, bila je uvet večne sreće. On je uz taj uslov trebao imati pristup drvetu života.
Sve dok su ostali verni božanskom Zakonu, njihova sposobnost da spoznaju, uživaju i ljube trebala je rasti. Oni bi neprekidno dosezali nova blaga znanja, otkrivali nove izvore sreće i sticali sve jasniju, potpuniju predodžbu o nemerljivoj, nepresušnoj Božijoj ljubavi.
Ellen G. White “Patrijarsi i Proroci”
