Sedim u svom autu, pre neki dan, na parkingu, i jedem sendvič. Da ne bih samo sedeo dok jedem i gubio vreme u žvakanju, odlučujem da zaposlim svoje uši. Uključim radio, stanica Mudi (Moody) Crkve u Čikagu. Za vas koji niste upoznati, ovo je radio program koji se bavi religioznim temama – hrišćanski radio. Baš je u tom trenutku počela propoved pastora Ervina Lucera (Erwin Lutzer) „What Sunday should mean to you?“ ili „Šta bi nedelja trebalo da ti znači?“

Naravno da sam se odmah zainteresovao za temu. Posebno zbog toga što svi Evanđeoski hrišćani kažu Sabbath (Subota) a pri tom misle na nedelju (u Engleskom jeziku Subota se kaže Saturday, a nedelja Sunday; dok Sabbath znači odmor, tj. dan od odmora. U tom kontekstu oni kažu za nedelju Sabbath). Šta više, sam propovednik Lucer kaže da je ovo prilično kontroverzna tema.

Pastor Lucer počinje propoved ilustracijom iz stvarnog života o škotskom mladiću, odanom hrišćaninu po imenu Erik Lidel (Eric Liddell) koji je odbio da trči na Olimpijskim igrama u nedelju iz poštovanja prema hrišćanskom danu od odmora, uprkos snažnom pritisku Princa od Velsa i Britanskog Olimpijskog komiteta. To je bilo 1924 godine, par meseci pre Olimpijskih igara u Parizu (na ovu temu je snimljen i film „Chariots of Fire“ ili „Vatrene Kočije“). Bio je isključen iz trke na 100 m, ali je učestvovao u trci na 400 m, gde je osvojio zlato. Neposredno pre trke, član Američkog tima, stavio mu je cedulju u ruke na kojoj je pisalo:„Poštovaću one koji mene poštuju!“  1. Samuilova 2:30.

Oduševljen primerom, očekujem da čujem koje će biblijske tekstove pastor da upotrebi u odbranu nedelje kao dana za odmor. Slušam ga, i kao da čujem jednog adventističkog pastora da propoveda. Sabbath je dan za odmor, dan za sećanje na Božje blagoslove, dan za bogosluženje. Otvara Bibliju i čita 1. Mojsijevu 2:2.3.„I svrši Bog do sedmoga dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini; i blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini.“

Pravi stih, na pravom mestu, rekoh sebi. Jedan dan u sedmici Bog je odvojio za odmor; ne zato što se On umorio, nego zato što je želeo da Ga odvoji za naš odnos sa Njime – nastavlja pastor Lucer. Bog je radio šest dana a sedmog se odmarao. I mi bi trebalo da radimo šest dana, i da odvojimo jedan dan u sedmici za odmor; ali ne samo za odmor nego i za zajednicu sa Bogom: „I uzevši Gospod Bog čoveka namesti ga u vrtu Edemskom, da ga radi i da ga čuva.“ 1. Mojs. 2:15

Drugim rečima, Bog je kazao: „Ja radim, i vi radite; Ja se odmaram, i vi se odmarate!“ U toku Francuske revolucije, pokušali su da izbrišu sve što ima veze sa religijom, pa tako i sedmicu, jer je njeno poreklo Judeo-hrišćanskog karaktera. Zaista je tako, jer nigde osim u Bibliji nećete pronaći smisao i poreklo sedmodneva. Nikakav ciklus u prirodi (kao što su dan, mesec, ili godina) ne određuje sedmicu, osim, naravno, Biblije, tj. Boga koji ju je uspostavio. I tako su stvorili „sedmicu“ od deset dana, ali su ljudi ubrzo posustali od umora i problema sa zdravljem. Čak su i naučnici u skorije vreme, dokazali da smo „stvoreni“ (zanimljivo), da radimo šest dana, a sedmog da se odmaramo!

Zatim pastor Lucer citira tekst iz 5. Mojsijeve 5:12„Drži dan od odmora i svetkuj ga, kao što ti je zapovedio Gospod Bog tvoj.“ Pita se, da li je Isus kršio jevrejsku Subotu?  Da, kaže on, barem u onom smislu u kojem su ga fariseji optuživali. Isus je činio dobro u Subotu, lečio bolesne, hranio gladne, itd. Osuđivao je tradiciju, a tradicije je bilo mnogo oko Subote. Isus je želeo da ukine tu tradiciju onim što je činio. Konačno, Njegova crkva, apostoli i svi ostali, počeli su da se okupljaju prvog dana sedmice, u nedelju, da bi proslavljali Boga, lomili hleb (pričest) i družili se.

Zašto hrišćani slave nedelju? – pita se pastor Lucer. Da bi odgovorio na ovo pitanje, pastor Lucer pronalazi tekstove prvo u Jovanu 20. glavi, gde se govori o Isusovom vaskrsenju u nedelju, a zatim u Delima 20:7„A u prvi dan nedelje, kad se sabraše učenici da lome hleb…“

Šta više, spominje i svoje prijatelje, Adventiste sedmog dana, koji optužuju Evanđeoske hrišćane da svetkovanjem nedelje krše četvrtu Božju zapovest. Do tada sam slušao sa pažnjom, ali sam ovo ipak morao (onako, preko zalogaja) da prokomentarišem naglas: „E tu si kolega u pravu!“

Pastor je naglasio i da je Stari zavet bilo doba Zakona, dok je Novi zavet doba blagodati i da nas na to podseća nedelja!

Odmah nakon ponuđenih biblijskih tekstova, izlaganje se završilo, uz obećanje da će se tema nastaviti sutra. (Da dodam da sam slušao i nastavak… Nije promenio mišljenje. Šta više, izjavio je da je svetkovanje nedelje, u principu, biblijski, jer je sačuvan kontinuitet sedmičnog dana od odmora! Prvi dan je sada dan od odmora. Mi sada sedmicu počinjemo odmorom, umesto da je završavamo odmorom!)

Počeo sam da odmahujem glavom, u neverici… Počeću da sumnjam u svoju inteligenciju i zdrav razum. U celom Svetom pismu, ne možete da pronađete ni jedan osnovan tekst kojim biste podržali ideju da je Subota promenjena na nedelju. Stari zavet, naravno, ne govori o tome. U Novom zavetu Isus Hristos ne govori o tome; apostoli u svojim poslanicama ne govore o tome; na Saboru u Jerusalimu (Dela 15. glava) ne govori se o tome, ali se zato govori o drugim jevrejskim običajima i tradiciji, itd. Nigde se, dakle, ne govori eksplicitno o promeni sa Subote na nedelju. A smatram da bi trebalo, jer, hej, ipak se tu radi o Božjem Moralnom zakonu.

Ja, kao adventistički hrišćanin, verujem u kontinuitet Božjeg Moralnog zakona, u Deset zapovesti, a samim tim i u kontinuitet Subote. Ne mogu da prihvatim ideju da su sve ostale zapovesti ostale nepromenjene osim četvrte koja govori o Suboti. Šta više, hrišćani su svetkovali Subotu još dugo nakon apostola. Udaljili su se od subote tokom vekova progonstva da bi se razlikovali od Jevreja, koji su bili omrznuti u Rimskom carstvu. A nakon IV veka, naredbom cara Konstantina Velikog, Subota je i zvanično ukinuta u korist nedelje, koja ima čisto pagansko poreklo kao dan sunca.

Šta više, Katolička crkva, veoma jasno kaže u svojoj enciklopediji, i u svom katihizisu da je sedmi dan Subota, ali je Crkva (misleći na sebe) promenila dan odmora u nedelju zbog autoriteta koji joj je dat od Isusa Hrista. Time Evanđeoski hrišćani, tj. svi protestanti koji svetkuju nedelju, prećutno prihvataju autoritet Katoličke crkve koja sebi pripisuje pravo da „menja vremena i zakone“.

Pastor Lucer je doktor teologije, autor nekoliko knjiga, i prilično pametan čovek. Pitam se kako on, ali i mnogi drugi pametni ljudi u okrilju Hrišćanstva, jednostavno ne vide istinu o Suboti. Ili sam ja možda slep, ili možda tvrdoglav, ili možda glup, pa ne vidim i neću da prihvatim ono što oni kažu. Međutim, oprostite mi, sledim samo ono što sam pronašao u Svetom pismu, za koje verujem da je Božje otkrivenje i udžbenik života.

Mislim se da napišem pismo pastoru Luceru! Možda će ga pročitati? Možda će razmisliti? Možda će kazati: „O, još jedan siroti Adventista, legalista!“ Uf, šta ćete, ne mogu iz ove kože! Uostalom, uskoro će se pokazati ko je u pravu.

Eh, da! I da ne zaboravim. U propovedi je spomenuo utakmice koje se održavaju nedeljom, prodavnice koje rade nedeljom, i potrebu da se prestane sa takvom praksom, da bi ljudi mogli da se okrenu Bogu i bogosluženju! Drugim rečima, da se možda zakonom tako nešto zabrani!

Zanimljivo, zar ne?

Pastor Mileno Tanurdžić

VK
Facebook
LinkedIn
Telegram
Twitter
Pinterest
Pocket
Email
Reddit