Moram da budem iskren sa vama. Sve do koncerta u Beogradu, nisam pojma imao ko je Ejmi Vajnhaus. Naravno, vi koji ste čuli za nju, ili ste slušali njene pesme, pomislićete: „Pa dobro Milenko, iz kojeg si ti doba?! Gde ti živiš?!“ Nisam iz kamenog doba, ali jednostavno ne pratim muzičku scenu… ne zanima me! Imam svoj ukus i uglavnom ga se pridržavam.
Kad sam pogledao detalj s koncerta u Beogradu i pijanu Ejmi kako posrće po sceni, i kako su je razočarani obožavaoci izviždali, beše mi žao cure! Pomislih, šta to od sebe radi, šta čini to nesrećno stvorenje! I bio sam u pravu, baš je bila nesrećna.
Ne bih ni znao da je umrla, da na Facebooku nisu osvanule žalopojke njenih obožavalaca. Čak i oni koji nisu pratili njene numere, napisali su po koji komentar. Neko reče: „Kako protraćen glas!“ A imala je glas, i te kakav! Džordž Majkl ju je nazvao najboljim ženskim vokalom koji je čuo u svojoj karijeri. A da nije pogrešio svedoči i 5 Gremi nagrada koje je osvojila.
Ejmi je eksperimentisala sa raznim žanrovima, uključujući džez, soul, pop, rege, itd. Njeno izvođenje opisivano je kao mešavina glasova Bili Holidej, Dine Vošington i Sare Von. Međutim, nije Ejmi eksperimentisala samo sa muzikom, nego i sa alkoholom i drogama. I to joj je polako, ali sigurno uništilo i karijeru i život.
Rođena je 1983, u porodici jevrejskog porekla. Roditelji su joj se rastali kada je imala devet godina; živela je sa majkom, bila veoma svojeglava i sklona samodestrukciji, ali ne i nevaspitana ili bezobrazna. Sa deset godina je osnovala rep grupu, a već u trinaestoj upisala pozorišnu školu iz koje je ubrzo izbačena pošto je probušila nos. Sa šesnaest je već potpisala prvi muzički ugovor. 2003. objavljuje prvi album i stupa u veoma destruktivnu vezu sa Blejk Filder-Sivilom. Oboje su bili zavisnici od droga i alkohola, raskidali više puta, venčali se i konačno razišli.
Ejmi je u nekoliko navrata pokušavala sa odvikavanjem od alkohola i droga, ali uvek bezuspešno. Često je sebe izgladnjivala do anoreksičnosti. Paparaci su je sve češće hvatali u pijanom stanju, nesvesnu, tupog pogleda i bez cipela. Takva se pojavila i na koncertu u Beogradu, koji joj je bio poslednji u karijeri. (Što baš u Beogradu, crna Ejmi!)
Mnogi njeni prijatelji, pa čak i sama majka, prognozirali su ovakav kraj. Kit Ričards je upozorio da „ona neće još dugo biti tu“ ako ne promeni ponašanje. A njena majka je verovala da je njen kraj samo pitanje vremena.
Članci, biografije, analize, i još mnogo toga možete da pročitate na gotovo svim važnijim web sajtovima novosti. Na jednom od njih (B92), pojavio se članak gde se iznosi mišljenje jednog norveškog autora koji obrađuje živote svih muzičara koji su preminuli u 27 godini života. Životni vek muzičara je mnogo kraći od običnih ljudi jer brže žive i „sagorevaju“, kao i prekomernom uzimanju droga i alkohola. Međutim, on tvrdi da ima i više od toga; malo numerologije, malo astrologije i još koječega. Astrolozi će vam reći da je za sve kriv Saturn.
A ja rekoh sebi, onako naglas: „Jao, kakva glupost!!!“ Zodijak, karma, pozicije planeta, i još koješta. Jeste, u 27. su umrli i Brajan Džons, Džimi Hendriks, Dženis Džoplin, Džim Morison, Kurt Kobejn, kao i Ejmi Vajnhaus, i još poneki. Ali budimo pošteni, svi su pili bez mere, i koristili droge, lekove, bili iznureni koncertima, razuzdanim životom, tragajući za smislom kojeg, na žalost, nisu mogli naći.
Niti karma, niti Saturn imaju veze sa njima, jednostavno alkohol i droge. Džons je pronađen mrtav u svom bazenu, a jetra i srce su mu bili oštećeni od droga i alkohola. Hendriks je umro u hotelu u Londonu jer se ugušio od povraćanja nakon što je popio tablete za spavanje i alkohol; zatim Dženis Džoplin u hotelu u Los Anđelesu jer se predozirala heroinom. Džim Morison je nađen mrtav u kadi u svom stanu u Parizu zbog srčanog udara, opet zbog droge. Kobejn je sebi pucao u glavu jer je imao velike probleme sa heroinom. Mislim da je dovoljno… Saturn!!! Karma!!! Kretanje planeta!!! Sve će ljudi izmisliti samo da ne pogledaju istini u oči.
Istina je da su svi ovi mladi ljudi protraćili svoje živote i talente. Žalosno je što nikako da se nauče iz iskustva jedni drugih, pa se nastavlja sa serijom preranog umiranja zbog droge i alkohola. Tako su mnogi od poznatih ličnosti preko svojih tvitera izrazili svoja mišljenja povodom smrti Ejmi Vajnhaus. Niko nije spomenuo droge, alkohol i sl. Najbliži istini su bili oni koji su kazali „jadno stvorenje“.
Novinar Pirs Morgan prokomentarisao je: „Obeshrabrujuće tužna vest. Bila je ličnost sa vrhunskim prirodnim talentom i užasnom autodestruktivnom zavisnošću.“ I dok s jedne strane imate istinite i realne izjave, sa druge (po meni), potpuno nerealne i jadne, poput izjave Riki Martina: „Upravo sam saznao. Osećam bol. Osećam ljutnju. Odmori se lepa devojko. Sad si slobodna! Počivaj u miru Ejmi.“ Bol je razumljiva, ali zašto ljutnja? Njen kraj je mogao tako lako da se predvidi. Slobodna! Od čega?
Bog je ljudima podario talente za koje će dati odgovor kako su ih koristili. Bog je ljudima pokazao put i smisao života, ali je mnogo onih koji odbijaju da vide jer su zaslepljeni svojom slavom, dostignućima, bogatstvom, ili jednostavnom tvrdoglavošću. Bog je ljudima podario život, vreme za koje smo odgovorni da proživimo kvalitetno, na slavu Bogu i korist ljudima: „…Sve na slavu Božiju činite.“ 1. Kor. 10:31.
Propovednik Milenko Tanurdžić