“I reče Gospod Bog: nije dobro da je čovjek sam; da mu načinim druga prema njemu.” 1. Moj. 2:18
Posle stvaranja, pred Adama su bila dovedena sva živa stvorenja da od njega dobiju ime; tada je ustanovio da je svakoj od njih dat životni drug. Ali, među njima “ne nađe se Adamu drug prema njemu”. Među svim stvorenjima koja je Bog načinio na Zemlji, nijedno nije bilo ravno čoveku. Zato je Bog rekao: »Nije dobro da je čovek sam, da mu načinim druga prema njemu!« Čovek nije stvoren da živi u samoći; trebalo je da bude društveno biće. Bez društva mu prekrasni prizori i prijatna zanimanja u Edemu ne bi mogli pružiti savršenu sreću. Čak ni zajedništvo s anđelima ne bi moglo zadovoljiti njegovu želju za saosećanjem i druženjem. Nije bilo nijednog pripadnika bilo koje vrste koga bi mogao da voli i uživa u njegovoj ljubavi.
U ljubavi i saosećanju
Bog je Adamu dao druga. On se postarao za “druga prema njemu” – pomoćnika koji će mu odgovarati – nekoga ko će biti osposobljen da mu bude pratilac i koji će moći da bude jedno s njim u ljubavi i saosećanju. Eva je bila stvorena od Adamovog rebra, što je simbolički ukazivalo na to da ona ne treba da vlada njime kao glava, niti da bude pod njegovim nogama kao manje vredna, već da stoji uz njega kao jednaka njemu, da uživa njegovu ljubav i zaštitu. Kao deo čoveka, kost od njegove kosti, meso od njegovog mesa, ona je bila njegovo drugo ja, što pokazuje kakvo usko zajedništvo i osećajna povezanost treba da vlada u tom odnosu. „Jer niko ne omrznu kad na svoje tijelo, nego ga hrani i grije, kao i Gospod crkvu.“ Efescima 5:29. „Toga radi ostaviće čovjek oca svojega i mater, i prilijepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno tijelo.“ Efescima 5:31.
Bog je obavio prvo venčanje. Začetnik ove ustanove je Stvoritelj svemira. „Ženidbu da drže svi u časti“ Jevrejima 13:4. Bio je to jedan od prvih Božjih darova čoveku i jedna od dve ustanove koje je Adam, posle pada, poneo iz Raja. Kada se u ovom odnosu božanska načela priznaju i poštuju, brak postaje blagoslov; on čuva neporočnost i sreću ljudskog roda, on zadovoljava čovekove društvene potrebe, on uzdiže čovekovu fizičku, intelektualnu i moralnu prirodu.
Ellen G. White “Patrijarsi i Proroci”
