Pažljivo birajte čega ćete se plašiti

Još jedna godina, još jedan krug od 365 dana, u redu, 366 (2012 je prestupna godina), još mogućnosti da stvari krenu loše. Kako, možda se pitate? TIME magazin iznosi neke od mnogih stvari kojih se ljudi plaše, opravdano ili neopravdano, i savetuje, „mnogo je stvari kojih se treba plašiti, zato pažljivo birajte“.

Psiholozi kažu da se ljudi često plaše stvari kojih uopšte ne bi trebalo da se plaše zato što ne postoji realna opasnost od njih, ali da je problem u našoj psihi. Ljudi se plaše radijacije sa mobilnih telefona zato što je to relativno nova tehnologija i sama reč radijacija pojačava auru straha. Međutim, mnoga istraživanja nisu potvrdila da mobilni telefoni utiču na zdravlje (osim ako kucate poruke dok vozite). Još jedan primer tiče se neprestanog pranja ruku sredstvima za dezinfekciju u sezoni prehlada, smatrajući da ćemo se na taj način izboriti protiv prisutnih virusa.

U tabeli dotičnog članka, predstavljene su stvari na skali straha onoga čega se plašimo do onoga čega se ne plašimo, u koordinaciji sa opasnim i bezopasnim. Na primer, ljudi se plaše letenja avionom jer misle da će poginuti, ili glutena iz hleba, insekata i radijacije s mobilnih telefona ili asteroida. Naravno, većina ovih stvari je bezopasna. Ljudi više ginu u vožnji kolima do aerodroma nego u avionskim nesrećama. Možda niste znali da godišnje u Americi pogine oko 30,000 ljudi zbog tekstiranja u toku vožnje, dok je broj avionskih nesreća ravan skoro nuli. Na gluten je alergičan 1 u 133 ljudi, dok smo radijaciju iz mobilnih telefona smo već spomenuli, a što se tiče asteroida – naučnici prate većinu asteroida koji kruže oko zemlje, a da li će neki ukrstiti svoju orbitu sa našom i izazvati sudar, za sada su male šanse. Što se tiče insekata, oni su ružniji nego što su opasni po život.

Naravno, plašimo se ajkula, munje, raka, virusa i pušenja, s punim pravom jer ajkule, godišnje, u proseku napadnu 6 osoba; od raka oboljeva sve više osoba, svih uzrasta, pravila skoro i da nema. Pandemija iz 1918. ubila je više od 40 miliona ljudi; a danas se zna da postoje mnogi virusi veštački proizvedeni u laboratorijama koji mogu biti zloupotrebljeni u nekom biološkom ratu. Međutim, najveća zanimljivost je sa pušenjem; čak i kada znamo da će nas nešto vremenom ubiti, to ne znači da ćemo prestati da to činimo, a pušenje je najveći dokaz.

Za mene je svakako najzanimljiviji deo skale onoga što je opasno a ne plašimo ga se. Na primer, sveže mleko, nuklearni rat, globalno otopljavanje, gojaznost i nepravilna isharana, kao i srčana oboljenja.

Kada je u pitanju sveže mleko, naše podsvesne težnje za prirodnim stvarima mogu nas dovesti i do prirodnih opasnosti, jer se u svežem mleku kriju potencijalno veoma opasne bakterije koje i te kako mogu ugroziti naše zdravlje i život. Iako je Hladni rat odavno gotov, mogućnost od nuklearnog sukoba ne jenjava. Realnost globalnog otopljavanja je evidentna, klima se menja, vremenske prilike su sve ekstremnije, životinje gube svoja staništa i mogućnost da se hrane zbog ovih promena. Pitanje je vremena kako će i kada ovo početi da utiče na čitav lanac života na ovoj planeti, od kojeg smo mi ljudi samo jedna od karika.

Međutim, ono što najviše vara ljude je način na koji se hrane i kako žive. U Americi zbog gojaznosti godišnje umre blizu 400,000 ljudi, žena i dece, tako da se životni vek u ovoj zemlji, po prvi put u modernom dobu, smanjuje. Povezano sa ovim su i srčana oboljenja. Ljudi mnogo više umiru od kardiovaskularnih oboljenja nego od raka, a da skoro ništa ne preduzmu da bi to sprečili. A mogli bi prilično lako tretirati ovaj problem promenom načina ishrane, fizičkim vežbama, itd. drugim rečima, promenom životnog stila. Pitanje je da li vodite računa šta jedete? Većina Amerikanaca će potvrdno odgovoriti, dok je u stvarnosti sasvim drugačije.

Bilo kako bilo, ljudi koji se plaše određenih stvari, smatraće to opravdanim, bile one opasne ili ne za nas, ono čega se ja kao pojedinac plašim je za mene realnost i zato smatram da je opravdano. Međutim, ovde leži problem: ponekad jedina stvar koje bi se trebalo plašiti je nedostatak straha od samoga sebe, od čoveka.

Možda ćete se nasmejati izjavi da bi trebalo samih sebe da se plašimo, ali kada malo bolje razmislite, čovek je sam sebi, najčešće, uzrok svih problema. Skloniji smo da  radije optužimo nekog drugog za svoje probleme, samo ne sebe. Ovo me dovodi do zaključka, da ako želim da rešim svoj problem, ili svoj strah, trebalo bi da rešim problem unutar samoga sebe. Činjenica je, međutim, da nisam u stanju sam da rešim svoje probleme i strahove. Potrebna mi je pomoć s polja. U ovom slučaju, Božja pomoć.

Psiholozi i psihijatri su, možda, u stanju da vam pomognu da promenite neke od svojih strahova, ali samo nam Bog može pomoći da rešimo karakterni problem. A kada dozvolimo Bogu da se umeša u naš život, stvari počinju drugačije da teku.  Čujte šta kaže apostol Pavle: „Nije nam, naime, Bog dao plašljivog duha, nego duha sile i ljubavi i razboritosti.“ 2.Timotiju 1:7.

Ovo je veoma utešna i ohrabrujuća izjava, zar ne? Drugim rečima, sa Bogom nema straha. Božja ljubav u nama izgoni strah i unosi mir u naš život, naše misli, naše srce, i u ljude oko nas.

„U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah, jer strah ima muku; a ko se boji nije došao do savršenstva u ljubavi.“ 1.Jovanova 4:18.

Propovednik Milenko Tanurdžić

VK
Facebook
LinkedIn
Telegram
Twitter
Pinterest
Pocket
Email
Reddit