Ko god ima kucu ili macu za mezimca u kući voleće ovo iskustvo.
Mary i njen suprug Jim imali su kučence po imenu “Lucky”. Lucky je bio zaista poseban pas, jer je imao jednu osobinu koju njegovi vlasnici nisu baš voleli, ali su se pomirili sa njom pošto su psa jako voleli. Kad god bi gosti došli da provedu vikend ili par dana kod njih, oni bi rekli svojim posetiocima da obavezno zatvore svoje kofere, jer ako to ne učine, sigurno bi im nešto zafalilo iz kofera. Naime Lucky bi pronjuškao po prtljagu i pronašao nešto što mu se sviđalo i odneo bi to u svoj sanduk u podrumu, gde je čuvao svoje dragoceno “blago”, stvari koje je vremenom sakupljao. I tako kad bi nekome nešto nedostajalo, Mary i Jim su znali da će naći tu stvar u sanduku svog kućnog ljubimca.
Jednog dana, Mary je primila vest od lekara da ima rak na grudima. Nešto joj je govorilo da će da umre od te bolesti, jer u njenim mislima ona je bila sigurna da je to za nju smrtonosna bolest.
Zakazala je operaciju da odstrani obe dojke, kako bi bila sigurna da se kancer ne širi dalje. Mary je podnela operaciju mnogo teže nego što je mislila, tako da je punih dve sedmice bila odsutna od kuće. Jim je vodio Lucky-ja u šetnju svake večeri, ali kučence je hodalo bez volje i života, tugujući za svojom gazdaricom.
Najzad je došao dan kada se Mary vratila kući. Kada je stigla toliko je bila premorena da nije mogla da ide uz stepenice, do svoje spavaće sobe pa je ostala da dremne na kauču u prizemlju kuće. Lucky je sedeo pored nje posmatrajući je, ali nije se odazivao kada ga je gazdarica zvala po imenu. Mary je bila veoma žalosna zbog toga i tako je zaspala.
Kada se probudila, u momentu nije znala šta se desilo. Nije mogla da pomeri glavu, i osećala je neku vrućinu. Kada je shvatila šta se desilo nasmejala se slatko. Dok je spavala, i dalje tužni pas je išao do podruma donoseći njegovoj voljenoj gazdarici svoje najvrednije stvari koje je godinama skupljao u svom sanduku. Prekrio ju je mnogim stvarima koje je volio, prekrio ju je svojom ljubavlju.
Mary je zaboravila na svoju bolest i na moguću smrt. Umesto toga, ona i Lucky otpočeli su novi život, hodajući svakog dana dalje i dalje. Već je prošlo 12 godina i Mary danas uživa život bez raka. A Lucky? On i dalje „sakuplja dragocenosti“ odnosi ih u podrum i sakriva ih u svoj sanduk. Ali Lucky je pokazao da je najveće blago koje poseduje, njegova gazdarica Mary, koju voli više od sveg svog sakupljenog blaga.
Zapamtimo sledeće pravilo: Živimo svaki dan u potpunosti. Svaki minut je dar od Boga. I nikad ne zaboravimo, da oni koji nam najviše znače u životu nisu ljudi koji imaju najbolju titulu ili najviše novca, već su to oni koji brinu o nama kad nam je najpotrebnije.
Ako danas vidiš nekoga bez osmeha na licu, pozajmi mu jedan svoj. Živi jednostavno; voli iskreno, brini se ozbiljno, govori nežno, i moli se neprestano. A ostalo prepustimo Bogu.
Obradila i pripremila: Nevenka Dedić