Britanski naučnici su dekodirali genetski niz pšenice – jedne od najstarijih i najvažnijih poljoprivrednih kultura – događaj za koji se nadaju da bi mogao pomoći svetu koji je ispunjen klimatskim promenama, bolestima i rastu stanovništva.
Pšenica se uzgaja u svetu više od bilo koje druge žitarice, a istraživači kažu da će postaviti genetski kod na internetu u nadi da će ga naučnici iskoristiti kao sredstvo za poboljšanje žetve poljoprivrednika. Jedan akademik na terenu nazvao je ovo otkriće „orijentirom“.
„Genom pšenice je sveti gral genoma biljaka“, kaže Nik Talbot, profesor bioloških nauka na Univerzitetu Ekseter koji nije bio uključen u ovo istraživanje. „Ovo će zaista revolucionarizirati način na koji ukrštamo.“
Naučnik sa Univerziteta u Liverpulu, Nil Hejl, čiji je tim razbio kod, kaže da bi ova informacija mogla eventualno da pomogne onima koji se bave ukrštanjem različitih vrsta pšenice da bolje identifikuju genetske varijacije koje su odgovorne za otpornost prema bolestima, suši i prinosima. Takođe, genetski niz ostaje grubi nacrt, a dodatne vrste pšenice trebalo bi da se analiziraju za rad da bi mogli da budu korisni, Hejl predviđa da to neće uzeti mnogo od njegovog istraživanja do uticaja na samom terenu.
„Nadajmo se da će se korist od ovog istraživanja pokazati već u narednih pet godina“, kaže on.
Genom je puni komplement DNK organizma, složene molekule koje usmeravaju formiranje i funkcionisanje svih živih organizama. Redosled genoma organizma, daje besprimeran uvid u to kako je organizam formiran, kako se razvija i kako umire.
U odnosu na druge genetske nizove, pšenica poprilično kasni. Ove godine se obeležava desetogodišnjica od datuma kada je ljudski genom razgolićen. Što se tiče drugih useva, u toku poslednjih nekoliko godina, za sada su svoje genetske kodove „izvrnuli“ pirinač (2005), kukuruz (2009) i soja ranije ove godine.
Razlog zašto se kasni sa analizom pšeničnog genetskog koda, kaže Hejl, bio je taj što je kod veoma masivan – daleko veći od genetskog koda kukuruza ili pirinča i pet puta duži od gentskog koda koji čovek poseduje.
Jedan od razloga za preteranu veličinu genoma je da vrste, kao što je Kineska prolećna pšenica, koju je analizirala Hejlova ekipa, nosi šest primeraka istog gena. Druga je da pšenica ima isprepletana porekla, praćenje njenog porekla vodi do tri različite vrste divljih trava.
Izvor: Daily Herald, Sunday August 29. 2010.
Želeo sam sa vama da podelim ovaj članak, ne toliko zbog onoga što su naučnici uradili, koliko zbog čuda koje su otkrili u malenom zrnu pšenice. Da li ste zapazili: „Kod pšenice je veoma masivan – daleko veći od genetskog koda kukuruza ili pirinča i pet puta duži od genetskog koda koji čovek poseduje.“
Fantastično! Pričajte mi o evoluciji, o slučajnostima u prirodi, o Velikom prasku, o… Mislim da je dovoljno.
Pogledajte koliko je Bog fantastičan, moćan i kreativan, u malenom zrnu pšenice, genetski kod pet puta duži nego kod čoveka! To je nešto! To je čudo! Gospodo naučnici, hvala vam što ste još jednom potvrdili koliko je Bog velik.
pastor Milenko Tanurdžić