Svi mi poznajemo priču o Isusovom rođenju, zar ne? Na slikama koje prikazuju ovaj događaj vidimo štalicu, životinje, Mariju i Josifa oko kolevke u kojoj leži beba Isus.  Zatim tu su pastiri, iznad štalice zvezda i hor anđela, ali tu su i mudraci sa dalekog Istoka sa svojim darovima…

Neko je razmišljao kako bi izgledao prvi Božić da su umesto mudrih ljudi došle mudre žene sa Istoka. One bi pitale za uputstva i pravac, stigle bi u Vitlejem na vreme, pomogle bi Mariji prilikom porođaja, očistile bi štalu, napravile dobru večeru, i donele neke praktične poklone… Ogromna razlika, zar ne?

Međutim ono što nam Biblijski izveštaj otkriva je da mudraci nisu prisustvovali te večeri kada je Isus rođen.

U Jevanđelju po Mateju 2:1-12. otkrivamo da je Isus već bio rođen kada su mudraci došli, i da su ušli u kuću – a Isus je rođen u štalici. Neki komentatori čak pretpostavljaju da se to moglo dogoditi i punih godinu dana nakon Isusovog rođenja.  Ostavićemo špekulacije sa strane zato što je priča o mudracima priča koja je sakrivena misterijom. Zbog tradicije, mi smatramo kako znamo sve činjenice i detalje. Ali ako pažljivo budete proučavali Pismo, otkrićete da se otvaraju mnoga pitanja na koja ne možemo da odgovorimo o mudracima na osnovu Biblijskog teksta. 

Na primer:

– Koliko ih je bilo? Ne znamo.
– Odakle su došli? Ne znamo.
– Koliko su dugo putovali? Ne znamo.

Samo su se iznenada pojavili – kao što su tajanstveno i otišli. Ali u jednu stvar sam potpuno ubeđen, da broj mudrih ljudi i žena raste iz generacije u generaciju koji nastavljaju da se raspituju i traže Isusa.

Stari prorok Jeremija je zapisao: “I tražićete me, i naći ćete me, kad me potražite svim srcem svojim.  I daću vam se da me nađete, govori Gospod…” Jeremija 29:13.14ª

Gospod želi da Ga potražimo celim našim srcem, a to uključuje veru.

1. Putovanje mudraca je bilo putovanje VERE.

“Gde je car Judejski što se rodio?  Jer smo videli njegovu zvezdu na istoku i došli smo da mu se poklonimo.” Mat.2:2

Šta bi nateralo nekoga da napusti udobnost svog doma i da pođe na dugo i opasno putovanje? Ljubav? Da. Bogatstvo? Zasigurno. Ali vera? Da, vera.

Pitanje je glasilo:“Gde je On?”

Oni su videli Njegovu zvezdu – dokaz je bio stvaran, dakle, gde je On? Oni su imali veru da je On živ – da postoji – i sada oni Ga traže da bi Ga pronašli. Svrha njihovog putovanja je bila da Ga nađu. I bili su voljni sve da rizikuju da bi Ga našli.

Možete li da zamislite reakciju njihovih suseda?

– “Idete li na putovanje?” – Da.
– “Gde idete? – Ne znamo zasigurno.
– “Koliko daleko idete?” – Ni to ne znamo.
– “Koliko ćete ostatit na putu?” – Ni za to baš nismo sigurni.
– “Čoveče, za mudrace i ne znate baš mnogo, zar ne?”

Ljudi su sigurno i za Avrama govorili slično kada je napustio svoj dom zbog Obećane Zemlje. A i za Noja dok je gradio barku. Siguran sam i za Petra, Andriju, Jakova i Jovana kada su ostavili svoje ribarske mreže, da bi postali ribari ljudi. Možda to isto govore i za tebe…

– “Da li su ludi? Da li su sišli sa razuma?”  – Ne, oni su ljudi vere. Putovanje sa Bogom uvek uključuje VERU.

“A bez vere nije moguće ugoditi Bogu; jer onaj koji hoće da dođe k Bogu, valja da veruje da ima Bog i da plaća onima koji ga traže.” Jevrejima 11:6

2. Putovanje mudrih ljudi je bilo putovanje OBOŽAVANJA.

Kada su mudraci pošli na put, svrha je bila obožavanje – bogosluženje. Oni su doneli sa sobom darove: zlato, tamjan i smirnu. Ovi pokloni sadrže mnogo simbolike. Zlato predstavlja bogastvo i to je bio dar za careve (Isus je bio Car). Tamjan je upotrebljavan u obožavanju Boga i prinosio ga je Prvosveštenik na oltar (Isus je bio Bog i naš Prvosveštenik). Smirna je bio aromatični parfem. Upotrebljavan je da bi se pomazalo i očuvalo telo mrtvaca (Isus je bio žrtveno Jagnje). Ali ovde ima nešto više u obožavanju osim zlata, tamjana i smirne.

Obožavanje uvek uključuje ŽRTVU.

Car David je kazao: “A car reče Orni: ‘Ne. Nego ću kupiti od tebe po ceni, niti ću prineti Gospodu Bogu svojemu žrtve paljenice poklonjene…” 2. Samuilova 24:24.

Apostol Pavle kaže: “Molim vas dakle, braćo, milosti Božije radi, da date telesa svoja u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu; to da bude vaše duhovno bogomoljstvo.” Rimljanima 12:1

Najveći dar, najveća žrtva, koju možete da date Bogu jeste vi sami – vaše srce, vaš um, vaš život. To uključuje naše vreme, naše talente, naša materijalna dobra, naš novac, itd. Istinsko obožavanje zahteva žrtvu.

3. Putovanje mudrih ljudi je bilo putovanje PROMENE.

“I primivši u snu zapovest da se ne vraćaju k Irodu, drugim putem otidoše u svoju zemlju.” Matej 2:12

Zar to nije interesantno, da nakon što su se poklonili (obožavali) Isusa, nisu mogli da se vrate istim putem kojim su došli? Pronalazim da je to činjenica čak i danas.  Jednom kada se sretnete sa Bogom, nikada više nećete biti isti. Susret sa Bogom menja stvari – menja vas – zar ne? To je uvek tako bilo. Jakov se rvao sa Bogom i nikada više nije hodao na isti način u ostatku svog života. Isaija se zatekao u prisutnosti Božjoj i izjavio: “Jaoh meni! Pogiboh, jer sam čovek nečistih usana, i živim usred naroda nečistih usana, jer cara Gospoda nad vojskama videh svojim očima.” Isaija 6:5

To je ono što se događa kada sretnemo Boga i kada hodamo u Božjoj prisutnosti. Mi se menjamo. To se dešava kada se sretnemo sa Hristom – stvari postaju drugačije.

Biblija nam kaže da kada su mudraci, koji su tražili Isusa, našli Isusa, oni su bili presrećni, zato što su našli svog Otkupitelja, Spasitelja ljudske rase. Ovo je istina za svakog onog ko traži i pronađe Isusa.

U ovo vreme, kada ceo Hrišćanski svet slavi Božić, dobro je da razmišljamo o Njegovom rođenju, da delimo svoja saznanja sa drugima, koji često promaše glavni razlog zbog čega i postoji Božić, jer “mudri ljudi Ga i dalje traže”.

M. Tanurdžić

VK
Facebook
LinkedIn
Telegram
Twitter
Pinterest
Pocket
Email
Reddit