Jedan autor je to nazvao „demokratizacijom nasilja“. Naime, u prošlosti, samo su države i vlade držale monopol nad primenom nasilja, bez obzira da li se radilo o kažnjavanju neposlušnih pojedinaca ili čitavih grupa, organizovanju vojske ili vođenju ratova. Danas, to „pravo“ pripada svakoj radikalnoj grupi ili pojedincu. Danas je svako u stanju da na internetu pronađe recept za bombu ili bilo koju drugu ubojitu napravu.
Iz tog razloga, vlade konsoliduju svoje redove i preduzimaju radikalne mere u cilju što efikasnije kontrole društva tj. nasilnih i militantnih pojedinaca u društvu. E sad, pošto bezbednosne strukture nemaju podataka ko je militantan a ko ne, one moraju da kontrolišu SVE, i da tako dođu do nekog zaključka. Ali, ko nam garantuje da će ikada prestati sa proverama. I tako je osnovno pravo pojedinca na privatnost narušeno zakonima koji daju pravo vladi i njenim bezbednosnim strukturama da kontrolišu i proveravaju svakog pojedinca, kao i da primene sva sredstva u cilju očuvanja života i slobode pojedinaca tog istog društva.
Šta više, većina pojedinaca u društvu, čije su slobode narušene, podržavaju ovu ideju i praksu u cilju sigurnosti i bezbednosti. Na taj način je narušena sloboda i privatnost, i šta više, zbog „demokratizacije nasilja“ opravdavaju se postupci kršenja ustava koji garantuje te slobode. Da je to već danas tako, potvrđuje i sledeći primer.
Kada je u septembru 2009. u interjvuu za Fox News, bivši podpredsednik Sjedinjenih Američkih Država, Dik Čejni, bio upitan od novinara: „Da li ste OK. čak i sa onim slučajevima gde su oni (agenti CIA) prekoračili svoja ovlašćenja?“, odgovorio je: „Jesam!“. Autor članka, u magazinu Newsweek, koji se bavi ovom temom komentariše izjavu gospodina Čejnija: “To neukrašeno ’Jesam’ je bilo zastrašujuće. Čejni je u stvari rekao da određene stvari opravdavaju određena kriminalna sredstva. To je veoma nedemokratski i autoritativno neprihvatljivo.
Čejni je čovek koji ne pokušava samo da osvoji istorijsku debatu i da zatruje svaku potencijalnu porotu. On ne traži ništa manje nego redefinisanje Ustava Sjedinjenih Država i promenu vladavine prava. Ulozi su veliki. Ako Čejnijev pogled preovlada, to će dati potporu onima koji zloupotrebljavaju ljudska prava svuda u svetu, to će pomoći onima koji regrutuju teroriste, to će naneti štetu američkoj spoljnoj politici i unazaditi pravno gonjenje terorista, dajući njihovim braniocima više osnova za oslobođenje njihovih klijenata. Čak i ako je tortura efikasna, ne može da bude opravdana“ (Newsweek, September 14,2009).
Čejnijeva tvrdnja da je tortura bila veoma neophodna u spašavanju hiljade Američkih života, je neosnovana i nedokaziva. Ovakvi stavovi stavljaju Čejnija u red sa Pinočeom (Čile) i Botom (Južna Afrika), iako ni jedan od njih nikada nije ni pokušao javno da opravda torturu. Čejni je stvorio moralno opravdanje za torturu. To je džinovski korak unazad za civilizaciju. Sve u svemu, poruka koja je upućena glasi: „Tortura je loša, osim kad je mi primenjujemo!“
Ono što je mene u svemu ovome uznemirilo jeste stav jednog visokog državnog zvaničnika, kao što je Čejni. Stav prema Ustavu SAD i moralno opravdavanje primene fizičkog nasilja – torture nad pojedincima u cilju spasavanja života Amerikanaca (potpuno nedokaziva tvrdnja).
Da bismo u potpunosti razumeli ozbiljnost namere, ovog bivšeg visokog državnog zvaničnika, da je Americi potrebno redefinisanje Ustava i promena vladavine prava, moramo objasniti šta je Ustav Sjedinjenih Američkih Država.
Ustav Sjedinjenih Američkih Država je vrhovni zakon Sjedinjenih Država. To je osnova i izvor pravne vlasti u osnovi postojanja Sjedinjenih Američkih Država i savezne vlade Sjedinjenih Država. Ona pruža okvir za organizaciju vlasti SAD i odnos savezne vlade prema državi, građanima i svim ljudima u SAD.
Ustav definiše tri osnovne grane vlasti: zakonodavstvo, u obliku dvodomnog Kongresa; izvršne vlasti na čelu sa predsednikom, i sudske vlasti na čelu sa Vrhovnim sudom. Ustav precizira ovlašćenja i dužnosti svakog ogranka. Ustav zadržava sva nenabrojana ovlašćenja za dotične države i narode, i time uspostavljanje sistema federalne vlade.
Ustav Sjedinjenih Američkih Država je usvojen 17. septembra 1787, po Ustavnoj konvenciji u Filadelfiji, Pensilvanija, i ratifikovan je na konvencijama u svakoj američkoj državi u ime „Naroda“; Ustav je dopunjen dvadeset sedam puta, prvih deset amandmana su poznati kao „Dokumenat o pravima“.
Čejni bi da menja Ustav uspostavljen pre 223 godine, najkraći i najstariji pisani ustav koji je još uvek u upotrebi u bilo kojoj državi na svetu. Razlog? Ustav još uvek štiti slobodu veroispovesti, slobodu savesti i slobodu govora. Ustav još uvek reguliše vladavinu prava. Ali, zbog „viših“ interesa i opravdanja upotrebe svih sredstava (pa čak ako su ona i kriminalna), on bi trebalo da bude promenjen. I biće promenjen, iako to zvuči neverovatno. Uostalom, tako je prorečeno:
„I videh drugu zver gde izlazi iz zemlje…i svu vlast prve zveri činjaše pred njom; i učini da zemlje i koji žive na njoj pokloni se prvoj zveri kojoj se isceli rana smrtna… I učini da se pobiju koji se god ne poklone ikoni zverinoj. I učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desjoj ruci njihovoj ili na čelima njihovima, da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili ime zveri, ili broj imena njezina.“ Otkrivenje 13:11-17.
Za mene lično, ovo predstavlja još jednu od kockica ispunjenja u mozaiku događaja poslednjih dana pred Drugi Hristov dolazak. Još jedan korak ka vremenu u kojem će sloboda veroispovesti i govora biti zamenjena torturom, progonom i gušenjem prava na sopstveno mišljenje. I sve će ovo biti opravdano „višim“ ciljevima.