Korumpirani čuvari planete zemlje

Nedavno je u Kopenhagenu (8-18.12.2009.) održan Ekološki samit, ili kako su ga još neki nazvali „Klimatski samit“. Samit je okupio delegate, novinare, aktiviste i posmatrače iz gotovo 200 zemalja sveta. Samit su organizovale Ujedinjene nacije, a glavna tema je bila pronalaženje rešenja za problem globalnog zagrevanja i usvajanje klimatskog sporazuma koje je trebalo da zameni protokol iz Kjota, do 2012. Gotovo se svi slažu da je ovo bio najveći samit u XXI veku, ali ga neki nazivaju i istorijskim neuspehom (britanski dnevnik „Indinpendent“).

Samit je pripreman više od godinu dana. Mesecima unazad, na različitim lokacijama u Kopenhagenu, tekli su raznovrsni ekološki događaji i konferencije, a sve u cilju pripremanja atmosfere za, ovaj, istorijski događaj. Svi su pridavali veliki značaj novom klimatskom sporazumu, svesni njegovih dugoročnih posledica za svakodnevni život. Ali, izgleda da je propala stvar. 

Komentatori s negodovanjem konstatuju da je najprogresivniji američki predsednik novijeg vremena Barak Obama došao na najvažniji međunarodni skup od Drugog svetskog rada da bi održao govor koji je mogao da pošalje i preko telefona sa plaže na Havajima. Predstavnik zemlje, koja spada u red najvećih zagađivača, Kine, nije se ni pojavio na skupu, iako je bio prisutan u gradu, jednostavno je poslao svoje zamenike. S jedne strane su razvijene kapitalističke zemlje (poput Amerike), s druge, zemlje u razvoju (poput Kine i Indije), i niko ne želi da se odrekne svog dela kolača. Sve je na klackalici između interesa zapadnih sila i zemalja u razvoju čiji bi ekonomski napredak novi klimatski sporazum mogao usporiti.

Izgleda da malo njih razmišlja o katastrofalnim posledicama koje će pogoditi našu planetu, a oni koji imaju stvarnu moć da nešto učine razmišljaju uglavnom o profitu, o procentima smanjenja CO2 koji se mere milionima i milijardama evra troškova.

Žao mi je što moram da kažem, ali većina onoga što političari rade na polju klimatskih promena jeste ekološko pranje ruku – njihovi predlozi zvuče dobro, ali oni istovremeno varaju i nas i sebe. Političari misle ako je stvar teška, onda je kompromis najbolje rešenje. Na žalost, sa prirodom i fizičkim zakonima nema kompromisa – oni su ono što jesu. I zato bi trebalo da priznamo što pre da nam je hitno potrebna promena pravca. Stručnjaci kažu da je ovo naša poslednja šansa.

Naša planeta, sa svojim izuzetnim nizom života, sada je u neposrednoj opasnosti od ekološke propasti. Pa ipak, političari ne smeju napred, oni se ustručavaju jer su u pitanju veoma veliki ulozi, ali zaboravljaju da je ipak, najveći ulog, opstanak naše planete i života na njoj.

Kada je Bog stvorio planetu Zemlju i sav životni svet na njoj, čovek, poslednje biće u nizu stvaranja, stvoren po slici Božjoj, bio je zadužen od Boga da „gospodari Zemljom…, da je radi i da je čuva“ (1 Mojsijeva 1:26; 2:15). To znači da je nama, ljudskoj rasi, planeta Zemlja poverena na brigu i čuvanje. Na žalost, omanuli smo u onome što nam je povereno. Naša pohlepa za profitom, novcem i što većom dobiti, stavljena je iznad pitanja našeg opstanka kao ljudske rase. Oni koji danas upravljaju ekonomijom, svetskim kapitalom i proizvodnjom koja neminovno uključuje i zagađenje okoline, potrošnju fosilnih goriva (nafta, ugalj, gas), jednostavno ne misle o budućnosti svoje, a kamo li, naše dece i unučadi. Iz tog razloga, ovaj članak nosi naslov „Korumpirani čuvari planete zemlje“.

Isus je na nekoliko mesta ispričao slične priče o pristavu-sluzi, kome je povereno imanje njegovog gospodara, ali on nije brinuo o tome na odgovarajući način. Šta više, zloupotrebio je ono što mu je bilo predato da radi i da čuva, i iz tog razloga njegov gospodar ga kažnjava. Priča se odnosi na sve one kojima su poverena dobra Gospoda Boga. U ta dobra možemo da uključimo naše talente, život, decu, vreme, ali i naše okruženje, tj. planetu. Pitanje je kako ćemo se odnositi i upravljati onim što nam je dato od Boga.

U poslednjoj knjizi Biblije, u Otkrivenju, ima jedan zanimljiv stih: „I neznabošci se progneviše, i dođe gnev Tvoj, i vreme mrtvima da se sudi, i da se da plata slugama Tvojima, prorocima i svetima, i onima koji se boje imena Tvojega, malima i velikima, i da se pogube oni koji zemlju pogubiše.“ Otkrivenje 11:18.

Ova izjava je data u kontekstu poslednjeg vremena, tj. neposredno pred drugi Hristov dolazak. Oni što su pokvarili zemlju biće pogubljeni, oni koji nisu ispravno upravljali dobrima koja su im poverena biće kažnjeni.

Kada čitate Otkrivenje 16 glavu, opis sedam zala ili sedam čaša gnjeva Božje, uviđate da se sva ona dešavaju u svetu prirode i da je njihov uticaj na stanovništvo veoma bolan: rane po ljudima, sva voda na planeti se pretvara u krv (neka vrsta zagađenja), sunce žeže ljude ognjem (povećanje temperature), tama, reke koje presušuju, zemljotres od kojeg se potresa cela planeta praćen gradom veličine ljudske glave, itd. Dakle, neposredno pred drugi Hristov dolazak, upravo zbog poremećaja u klimi, čovečanstvo će osetiti posledice svog nemara.

Sveto pismo je jasno: Zemlja će doći svome kraju, pre ili kasnije. Ono što nam se kaže nije da će Zemlja doći svome kraju zbog ekološkog zagađenja, globalnog zagrevanja i otapanja leda, nego zbog greha celog čovečanstva koji je navršio svoju meru. Međutim, to još uvek ne povlači našu odgovornost za očuvanje naše životne sredine. Naša planeta, naše okruženje, pa i mi sami smo Božje vlasništvo. Šta ćemo uraditi sa tim što nam je povereno?

Mi smo svi čuvari ove planete, jer smo rođeni na njoj, i nama je poverena na čuvanje… Ono što rade u Kini, utiče na klimu u Americi, ono što rade u Americi utiče na klimu ostrva u Tihom Okeanu, ono što se radi u Evropi utiče na klimu Severnog pola, sve je nerazdvojivo povezano.

Šta mi možemo da uradimo? Iskreno, ja nisam stručnjak za životnu sredinu, klimu ili ekologiju, niti sam sposoban da pokrenem mase u cilju očuvanja životne sredine.  Međutim, ono što mogu da uradim jeste da promenim sebe u pogledu određenih stvari i navika, a to je ono što bih savetovao i vama. Gasite svetla i štedite struju, zavrnite slavine i štedite vodu. Smanjite vožnju automobilom a sa time i emitovanje izduvnih gasova, i umesto toga hodajte pešice gde god možete. Vozite bicikl ili koristite gradski prevoz. Organizujte dobrovoljce iz vaše ulice, škole, ili sa posla u akciji prikupljanja smeća iz parka, sa obala reka, u sadnji drveća i sl. Reciklirajte ambalažu, papir, staklo, metal, plastiku, itd. Sve su ovo sitnice i detalji koji mogu pojedinačnim naporima učiniti razliku u vašem okruženju, u vašem gradu, zemlji, pa i na celoj planeti. Ali iznad svega, posvetite se Bogu.

Ako mislite da ste suviše maleni da bi ste nešto uradili, i da bi to učinilo neku razliku, onda verovatno nikada niste legli u krevet sa komarcem u sobi. Dovoljan je jedan, maleni komarac, pa da ne spavate celu noć i da se ujutro probudite prekriveni crvenim plikovima. Možda primer nije baš odgovarajući, ali razumeli ste šta sam želeo da kažem, zar ne?

Mi imamo moć da promenimo svet, jer sve što učinimo ili kažemo, menja svet.  Ali moramo da počnemo od sebe. Kao adventistički hrišćanin, koji veruje u skori, drugi Hristov dolazak, ne verujem da će se svet iščupati iz krize u kojoj se nalazi.  Mislim na ekološku, ekonomsku, a ponajviše na moralnu krizu. Ali to ne znači da bi trebalo da prestanemo da se brinemo o svojoj okolini, baš zato što imamo odgovornost, i drugo, ne znamo kada će Hristos doći. Pored valjanog vaspitanja i dobrog karaktera, dužni smo da ostavimo našoj deci i unucima i čistu životnu sredinu, da budemo verni i odgovorni pristavi dobra koje nam je povereno.

VK
Facebook
LinkedIn
Telegram
Twitter
Pinterest
Pocket
Email
Reddit