Šta nam je potrebno da bi bili srećni? Ovo pitanje postavlja svako od nas i svako daje drugačiji odgovor! Za nekoga je sreća materijalne prirode, dok je za druge duhovna kategorija. Ali postoji li sredina u pronalaženju sreće ili je ona ipak posebna za svakoga od nas?
Na ovo pitanje je odgovorilo 52.000 amerikanaca u časopisu Psychology Today (Psihologija danas). Njihovi odgovori su bili različiti ali svedeni jedino na materijalnu kategoriju.
1. Dobra finansijska situacija, prijatelji i društveni život;
2. Dobar posao; Biti zaljubljen;
3. Priznanje i uspeh;
4. Seks;
5. Lični rast;
6. Posedovati lepu kuću ili stan;
7. Prijatelji i društveni život;
8. Biti privlačan i atraktivan;
9. Biti u braku.
Suština odgovora na postavljeno pitanje je da sreća zavisi od pravih okolnosti! Takav način posmatranja na ostvarivanje sreće je uzročan i poznato kao – kada/tada razmišljanja: “Kada se oženim onda ću biti srećan”; “Kada oslabim 20 kilograma onda ću biti srećan”; “Kad dobijem na lutriji tada ću biti srećan.” Popularna ideja sreće je da ako imate pravi skup okolnosti tek onda ćete biti srećni.
Moje pitanje je: “Da li je moguće biti srećan čak iako okolnosti nisu savršene?”
Ipak na početku: Šta je zapravo sreća?
Većina pozitivističkih psihologa i neourologa definišu sreću kao stanje dugoročne ispunjenosti smislom, duševnim zadovoljstvom, stanje ljubavi i radosti. Sreća nije ograničena na zadovoljstvo, iako sazdrži elemente zadovoljstva. Zadovoljstvo je uživanje koje zavisi od spoljašnjeg stimulansa. Međutim, autentična sreća ne zavisi od spoljašnjeg stimulansa, već je odraz unutrašnjeg stanja. Autentično srećni ljudi su zadovoljni svojim životom, osećaju unutrašnji mir i ispunjenost.
Poznati novinar Eric Weiner odlučio je da stavi ovu definiciju na test i pronađe mesto gde žive najsrećniji i najnesrećniji ljudi na svetu. Za ovaj poduhvat odvojio je godnu dana posećujući zemlje širom naše planete. Njegova pretpostavka je bila da bez obzira u kojoj zemlji živeli, svaki čovek žudi za srećom i smislom života. Pre polaska na ovu turneju konsultovao je istraživanja koja su pokazala da su Holanđani srećni, Rumuni nesrećni dok su Amerikanci negde između.
U svojoj knjizi Geography of Bliss on opisuje rezultate svog istraživanja. Prema njemu Evropljani znaju kako da žive, Latinoamerikanci znaju kako da uživaju, a Amerikanci znaju kako da zarađuju. Međutim, njega je šokirala činjenica da je od Persijskog zaliva do Arktičkog kruga pronašao (sreo) srećne ljude tamo gde ih je najmanje očekivao. Na Islandu gde su duge i mračne zime očekivao je da pronađe pesimizam i nezadovoljstvo, umesto toga otkrio je da su upravo duge zime dale ljudima povod i mogućnost da se druže i kulturno izgrađuju. Otkrio je da su stanovnici Moldavije nesrećniji od većine nacija jer nalaze veće zadovoljstvo u tuđim nesupesima nego u sopstvenim uspesima. U Kataru gde je većina stanovništva bogato većinu ljudi koje je sreo bili su nezadovoljni i živeli su bezvoljno, dok su u siromašnom Butanu ljudi nasmejani, veseli i znaju da žive.
Prema istraživanju ekonomista veći nacionalni dohodak ne garantuje veću sreću. Upoređujući Meksiko i Francusku, statistika pokazuje da većina ljudi u Meksiku živi na rubu egzistencije, kao i da je kupovna moć Meksikanca samo jedna trećina od kupovne moći Francuza. Međutim, u isto vreme, prema istraživanju iz 2002. godine, 63 procenata punoletnih meksikanaca su se izjasnili kao srećni i zadovoljni svojim životom, dok se u Francuskoj samo 35 posto ljudi izjasnilo da su srećni.
Situacija u Americi nije mnogo drugačija. Ako se može prosuditi prema broju knjiga napisanih o sreći, ljudi nikada nisu više bili zainteresovani za tu tematiku nego danas. Ironično, kaže jedan psiholog, uprkos poplavi knjiga, seminara i različitih pomagala koji nam garantuju da je sreća na dohvat ruke, naša generacija je postala najnesrećnija i najdepresivnija generacija u američkoj istoriji. Istraživanja koja su urađena prošle godine pokazuju da ova generacija više boluje od mentalnih bolesti i da deset puta više ljudi pate od ozbiljne depresije nego što je to bilo 1945 godine.
Jedan od razloga za takvu situaciju u američkom društvu, kao i u mnogim zapadnim zemljama jeste što je za mnoge život postao besmislen i prazan. Svi znamo da novac ne može da kupi sreću, ali većina se okreće novcu pomoću kojeg meri svoj uspeh i status u društvu. Ekonimisti su na osnovu istraživanja otrkili da je ljudima potrebno 40 procenata više nego što imaju da bi došli do zadovoljavajućeg nivoa života. Ako zarađujete $50.000 godišnje biće vam ‘potrebno’ $70.000. Ali ako bi ste dobili povišicu i zarađivali $70.000 uskoro biste shvatiti da vam je potrebno $98.000. Što više imate, sve više vam je vise potrebno.
Dakle, za većinu ljudi suština srećnog života je imati novca kojim ćemo sebi priuštiti mnoge materijalne stvari. Ipak ne smemo zaboraviti i one koji sreću traže iznutra, iz srca. I u tom kontekstu o sreći možemo govoriti i iz religiozne perspektive.
Uzmimo za primer Isusov opis sreće i osam koraka koji je opisao Matej. U Bibliji tako piše da su srećni oni koji su siromašni, krotki, mirograditelji, milostivi…. Ti koraci su toliko suprotni našem sistemu vrednosti, načinu razmišljanja i življenja da ih je veliki filozof Niče nazvao ‘osam bezumnih koraka’. I zaista oni jesu bezumni ako merimo sreću kvantitativno, ako smatram da se svet vrti oko nas i da cilj opravdava sredstvo. Jer kako neko moze biti srećan ako je siromašan, ili uspešan ako je krotak?
Međutim ispravno razumevanje teksta je presudno. U suštini Biblija kaže da sreća ne zvisi od pravih okolnosti koje nas okružuju već od ispravnog stava o životu. Moja sreća ne zavisi od onoga što se dešava oko mene, već od onoga šta se dešava u meni. Svaki od ovih koraka kaže da sreća nije nešto što nam je nametnuto, već izbor koji sami pravimo. Mi biramo kakav ćemo stav imati u životu. I bez ozbira da li smo srećni, tužni ili negde između, mi smo srećni onoliko koliko smo odlučili da budemo srećni.
Kako i u kojoj meri siromašni mogu biti srećni? Iako reč ‘siromašan’ u Bibliji ima više značenja, u svakom od tih značenja ideja poniznosti je prisutna. To je poniznost koja pretpostavlja da nisam savršen, nisam sveznalica i da imam dosta toga još da naučim. Suprotno od poniznosti je arogancija i egoizam. Ono što Biblija kaže jeste da ako si arogantan, pun sebe i misliš da sve znaš ti nikada nećeš biti srećan.
Na koji način poniznost može da uveća našu sreću? Prvo, poniznost smanjuje stres. Kada sam ponizan ja shvatam da ne moram da znam sve, da budem uvek u pravu i da imam odgovor na svako pitanje – jer opstanak ovog sveta ne zavisi od mene. Možda i najvažnije, kada sam ponizan ne moram da se pretvaram da sam savršen jer savršenstvo nije preduslov da bi smo bili srećni.
Kada sam ponizan mogu da živim sa tenzijom između realnog i idealnog. Način na koji želim da živim svoj život, pravac u kom želim da moja karijera ide, ideal koji imam za moju porodicu, moj brak, moju decu, a sa druge strane realnost. Poniznost prihvata činjenicu da možemo biti srećni i ispunjeni čak iako stvari nisu idealne u životu. Možda nemamo najbolji posao, možda naš brak nije savršen, možda sa studijama nismo zadovoljni, ili smo izloženi finansijskim problemima, ali Isusova poruka je da ne moramo da čekamo na savršene uslove da bi smo bili srećni.
U današnjoj kulturi koja glorifikuje bogatstvo, lepotu, glamur i popularnost, u kulturi gde biti prvi je najvažnije, gde roditelji uče decu da se takmiče i pobeđuju po svaku cenu bez obzira na pravila fer-pleja, istraživanja pokazuju da poniznost, praštanje i saosećanje doprinose jednom zdravijem i srećnijem stilu života. Ljudi koji su pohlepni, sebični i egocentrični više su skloni depresiji i pesimizmu, dok oni koji rade na izgradnji dobrih međuljudskih odnosa su srećniji i ispunjeniji. Arogancija ne pokazuje samo u kom pravcu se neko kreće, već odakle dolazi.
I na kraju kako sublimirati ideale i realnost autentične sreće? Kako napraviti spoj materijalnog i duhovnog? Kako biti srećan u svetu koji te gazi na svakom koraku a živeti zdravim stilom? Odgovor bi trebalo svako da potraži za sebe i u sebi. Jeste teško ali je ipak teže živeti nesrećan. I evo mala pomoć, nešto što će vas usrećiti po malo svakoga dana: “Sve što hoćete da ljudi čine vama, činite prvo vi njima”!
Jovan Ilijev
Izvor: www.vaszavicaj.com