U potrazi za eliksirom mladosti i dugog života, mnogi se pitaju koji su to pravi ključevi dugovečnosti. Ovaj članak otkriva sedam preporuka stogodišnjeg doktora koje bi mogle biti upravo ti ključevi dugovečnosti i zdravlja u starosti.
Dr. Džon Šarfenberg ima 101 godinu. Još uvek vozi svoju Toyotu Prius. On je zvezda vrlo gledanih YouTube videa. Ovaj vremešni doktor preventivne medicine i nutricionista, dan danas sam putuje svetom. Drži predavanja. Deli vredne savete i informacije. Želi da pomogne ljudima da shvate. Stil života i životne navike su važne za dug život. Važne su i za zdravlje u starosti. Ovaj simpatični stogodišnjak je pun pozitivne energije i entuzijazma. Poznat je po svom zaraznom smehu. On je jedan od retkih doktora koji može na svom ličnom primeru da posvedoči o dobicima zdravih navika. To su dobici onoga što celog života savetuje i podučava.
Sve ono o čemu govori, dr. Šarfenberg i primenjuje. Živi tako čitavog svog života. To je vegetarijanska ishrana. To je na primer vremenski ograničena ishrana tokom dana (intermittent fasting). On je inače i u ovim poznim godinama pridruženi profesor javnog zdravlja. Radi na poznatom Univerzitetu Loma Linda u Kaliforniji. Grad Loma Linda je inače i jedna od čuvenih „Plavih zona“ u svetu. Te zone imaju neobično veliki broj stogodišnjaka.
Tajna dugovečnosti po energičnom doktoru stogodišnjaku
Dr. Šarfenberg je nedavno gostovao na američkoj televiziji. Rekao je da i dalje vodi aktivan stil života. Često putuje po svetu. I to – potpuno sam. Kaže da je prošlog leta bio na Madagaskaru. Jesenas u Evropi (Češkoj i Slovačkoj). Ove godine takođe planira nekoliko putovanja. Ako ste pomislili da ovaj stari doktor mora da poseduje neke neobično dobre gene, to izgleda uopšte nije slučaj. Neobično je vitalan i u izuzetno dubokoj starosti. Naime, on kaže da je njegova majka umrla u svojim 60-tim od Alchajmerove bolesti. Otac je umro od srčanog udara sa 76 godina. Nadživeo je i svoja dva brata. Oni su umrli u svojim 80-im. On misli da je razlog između ostalog i to što je celog života je bio mnogo fizički aktivniji od njih.
Zato dr. Šarfenberg uvek naglašava važnost vežbanja i fizičke aktivnosti. Naročito je važan period kada nam je vežbanje najvažnije. On kaže – u srednjim godinama – između 40-te i 70-te godine života vežbanje je najvažnije. Nažalost, po njegovim rečima, ljudi kada stignu u te godine najčešće u međuvremenu zarade novac. Opuste se i počnu više da sede i više da jedu. To je po njemu potpuno pogrešan pristup.
Kardiovaskularne bolesti, srčani i moždani udar su najčešći krivci prerane smrti, primećuje dr. Šarfenberg. Naučna istraživanja i nalazi Svetske Zdravstvene Organizacije takođe ukazuju na to. Ogromna većina slučajeva ovih bolesti može se sprečiti. Mogu se sprečiti merama zdravijeg stila života.
Živahni stari doktor Šarfenberg kaže da bi svi ljudi mogli znatno duže da žive. Bili bi i zdraviji u starosti, ako bi pratili ovih 7 jednostavnih pravila stila života:
Nemojte pušiti
Stogodišnji dr. Šarfenberg nikada nije pušio. On upozorava da pušenje nanosi štetu skoro svakom organu u našem telu. Duvan je jedan od najčešćih preventabilnih uzroka bolesti i smrti.
Nemojte piti alkohol
Dr. Šarfenberg kaže da nikada nije pio alkohol. On naglašava da popularno uverenje nikako nije tačno. To uverenje kaže da je umerena količina alkohola zdrava. Doktor na svojim predavanjima citira naučne studije. Te studije su jasno pokazale da ne postoji sigurna količina alkohola. To važi kada je naše zdravlje u pitanju. Svetska Organizacija za Istraživanje Raka svrstala je alkohol u grupu 1 kancerogenih supstanci. U toj grupi se nalazi i duvan.
Budite fizički aktivni i vežbajte
„Iako se bavim ishranom, mislim da je vežbanje još važnije od zdrave ishrane“, kaže dr. Šarfenberg. „I to ne znači da morate da trčite maraton,“ dodaje u svom šaljivom stilu. On napominje da je njemu tokom srednjih godina života glavna forma vežbanja bio fizički rad. Radio je na velikom imanju u Kaliforniji. Tamo je radio na krčenju zemljišta od preko 2 hektara. Zatim na uzgajanju kultura na velikoj površini – vinograda, voćnjaka, itd… „I sve sam radio sam, što je mnogo vežbanja“, priseća se ovaj stogodišnjak. Doktor ističe i prednosti hodanja. To je odlična fizička vežba. Iako će se mnogi moderni stručnjaci možda namrštiti na svrstavanje hodanja u fizičko vežbanje, dr. Šarfenberg se ne slaže. On navodi nalaze naučne studije. Ta studija je pronašla da su penzioneri koji su hodali više od 3 km dnevno imali 50% manju stopu smrtnosti. To je bilo u poređenju sa vršnjacima koji su manje hodali.
Održavajte zdravu telesnu težinu
Rizici za pojavu zdravstvenih problema počinju da rastu. To se dešava već kada imamo manji višak kilograma. Jedan od razloga je i to. Dr. Šarfenberg smatra da je zato nadživeo svoju braću. On praktikuje tzv. „intermitent fasting“. To znači da jede samo 2 obroka dnevno. Jede tokom prvog dela dana – doručak i ručak. Redovno preskače večeru. Poslednji obrok je tokom popodneva. Ovaj režim može pomoći kod gubitka kilograma. U studijama je povezan i sa povoljnostima za zdravlje.
Jedite što manje mesa
Dr. Šarfenberg je pripadnik Hrišćanske Adventističke crkve (Adventisti sedmog dana). Ta crkva preporučuje balansiranu vegetarijansku ishranu. On kaže da od svoje 20. godine nije jeo meso. Praktično jede hranu biljnog porekla. Povremeno uključuje mlečne proizvode i jaja. Omiljena hrana mu je voće. Voli i orašaste plodove i semenke. Obožava i krompire.
Smanjite unos šećera
Dr. Šarfenberg kaže da je preteran unos šećera povezan i sa pojavom srčanih bolesti. Za neke je to možda iznenađujuće. Zato on savetuje da se potrudimo da smanjimo unos. Jedan od dobrih načina je da kad god nešto spremamo menjajmo recepte. Tako ćemo smanjiti količinu šećera. Stari doktor kaže da voli ponekad za doručak da jede bakine kolače pravljene od ovsenih pahuljica. To je zdrav recept njegove žene. On u njima uživa bez prelivanja slatkim sirupima. Namaže ih sa malo putera od orašastih plodova. Preko doda kriške banane i bobičasto voće.
Smanjite unos zasićenih masti
Poznato je da su zasićene masti jedan od glavnih krivaca prerane smrti. Naučna istraživanja su to pokazala. One dovode do porasta lošeg holesterola u krvi. Dovode i do pojave naslaga na krvnim sudovima (ateroskleroza). To su glavni faktori rizika za srčane bolesti. Asocijacija za zdravlje u Americi preporučuje da manje od 6% kalorija treba da ima poreklo zasićenih masti. To važi za kalorije koje dnevno unosimo. Dr. Šarfenber uz smeh objašnjava da se preporuke ne sviđaju Amerikancima. Te preporuke govore da treba jesti mnogo manje mesa i životinjskih namirnica. Zato njihove zdravstvene asocijacije ne smeju da upotrebljavaju „zabranjene reči“. Ne smeju direktno da im poruče da jedu manje mesa. Da bi ovo izbegli, oni kažu – jedite manje zasićenih masti. One su najprisutnije u mesu i životinjskim namirnicama. Zato dr. Šarfenberg pojašnjava uz šeretski smeh. Ta njihova preporuka „ne unosite više od 6% dnevnih kalorija iz zasićenih masti“ zapravo znači samo jedno. To znači – „Jedite vegansku ili vegetarijansku ishranu.“ Ilustracije radi, 6% dnevnih kalorija iz zasićenih masti za nekoga ko dnevno unosi 2000 kcal značilo bi maksimalno 120 kcal. To je oko 13 g zasićenih masti dnevno.
Mislimo da su dragoceni saveti dr. Šarfenberga zaista zlata vredni, a njihove izuzetne pozitivne učinke imamo priliku da vidimo na njegovom predivnom i duboko inspirativnom ličnom primeru.
“Ili zar ne znate da je vaše telo hram Duha Svetoga, koji je u vama, koga imate od Boga, te ne pripadate samo sebi?” – 1. Korićanima 6:19 (NSP Milin – Čarnić)
Priprema i obrada: U.N.
