“Nego idite i naučite šta znači: “Milosti hoću, a ne žrtve”. Jer ne dođoh da pozovem pravednike nego grešnike.” Mat. 9:13 (E.Čarnić)
Bog je poslao Sina svojega, “koji je rođen od žene”, pa je zato On čovek u potpunom smislu. On je prošao i proživeo sve nedaće koje su određene čoveku. “Riječ postade tijelo” Jovan 1:14 (Daničić-Karadžić). Hristos se uvek predstavljao kao “Sin čovečiji”. Na taj način On je Sebe poistovetio sa celom ljudskom vrstom i to za sva vremena. Ta veza jedinstva se nikada neće prekinuti.
Naša zamena
“A kad se navršiše vremena, posla Bog Sina svoga, koji je rođen od žene, i rođen pod zakonom.” Galatima 4:4 (L. Bakotić). Budući “rođen od žene”, Hristos je rođen “pod zakonom”, jer je to stanje u kojem se nalazi celo čovečanstvo. “Zato bješe dužan u svemu da bude kao braća, da bude milostiv i vjeran poglavar sveštenički pred Bogom, da očisti grijehe narodne.” Jevr. 2:17 (D-K). On nas iskupljuje tako što dolazi i postavlja se na naše mesto, uzimajući teret sa naših leđa. „Onoga koji nije znao greha Bog je učinio grehom za nas, da mi u njemu postanemo pravednost Božija.” 2.Kor. 5:21 (E.Č).
U punom smislu reči i u stepenu kojeg smo malo svesni kada koristimo taj izraz, On je postao čovekova zamena. Ovo znači da se On do te mere i tako potpuno poistovetio sa nama, da sve što dotakne nas, ili povredi nas, istog trena dotiče, odnosno povređuje i Njega. Mi bacamo brige svoje na Njega onda kada se ponizimo u svojoj ništavnosti i kada ono što nas opterećuje prepustimo u potpunosti Njemu.
Treba da shvatimo da smo (ili smo bili pre nego što smo poverovali) “pod zakonom”, jer je Hristos došao da iskupi samo one koji su “pod zakonom”. Biti “pod zakonom” znači biti osuđen na smrt od strane tog zakona kao prestupnik istog. Zakon može da osudi samo onog ko je odgovoran pred tim istim zakonom i ko je imao obavezu da ga ispunajva. S obzirom da nas Hristos iskupljuje od osude zakona, to znači da nas iskupljuje za jedan novi život poslušnosti i pokoravanja zakonu.
“To nadanje (Isus Hrist) mi držimo kao jako i pouzdano sidro duše, koje preko zavese prodire do onde gde Isus uđe kao naš predvodnik…“ Jevr. 6:19,20 (L. Bakotić).
Tekst priredio: propovednik Pavle Korać
