Imaćeš ono što tolerišeš!

Imaćeš ono što tolerišešJednom sam čuo mudru izreku koja je glasila od prilike ovako: “Ono što tolerišeš danas, je ono što ćeš imati sutra!” Hajde da razmislimo o tome. Ono što si tolerisao juče je ono što imaš danas; ono što tolerišeš danas, imaćeš sutra.

Postoje roditelji koji tolerišu da ih deca udaraju, ili da im odgovaraju, ili da su neposlušna. Za neke je roditelje mnogo jednostavnije da trpe i prelaze preko takvog ponašanja umesto da urade nešto po tom pitanju. Zato danas imamo kulturu mladih koja je rezultat roditeljske “tolerancije”; kulturu u kojoj nema poštovanja niti prema jednoj vrsti autoriteta – roditelji, učitelji, policija, sveštenstvo, itd.

To važi sva područja života. Ako učitelji tolerišu aljkav rad učenika, loše čitanje i pisanje, loše računanje, itd, dobićemo srednjoškolce koji ne znaju da čitaju, pišu i računaju. Imaćeš ono što tolerišeš. Postoje treneri koji tolerišu aljkav trening i uvežbavanje taktike; to će i dobiti na dan utakmice. Imaš ono što tolerišeš. To je životna činjenica.

Odrastao sam u društvu u kojem se znao neki red, i u kojem je postojao određeni autoritet. Tada je svaka mlađa osoba bila dužna da se prva javi starijoj osobi, bez obzira da li je poznaje ili ne. Danas, čak i u manjim sredinama (kao ona u kojoj sam i sam odrastao), skoro više niko nikog ne pozdravlja; više se ne zna ni za kakav red!

Tolerancija u našoj kulturi značila je da smo bili u obavezi da prepoznamo i poštujemo druge vere bez obaveze da ih prihvatimo. Međutim, danas, bi trebalo da sve vere budu prihvaćene, svačije verovanje, svačije vrednosti, svačiji životni stil bi trebalo da bude tolerisan i prihvaćen; šta više, svi oni koji veruju ili žive drugačije od nas, tvrde da su u pravu i da smo svi jednaki, jer izgleda da nema više apsolutne istine.

Ako kojim slučajem patite od niskog pritiska, dovoljno je da upalite TV i da pogledate vesti, lekovi vam neće biti potrebni, pritisak će vam sigurno skočiti. Možete da čujete svakakve smešne, skoro besmislene, komentare i tvrdnje o toleranciji. Pokušajte da zamislite Isusa kako sedi u nekom od TV studija i učestvuje na nekom od tih intervjua diskutujući, u našoj današnjoj kulturi, o stvarima koje je rekao u Pismu.

Da budemo precizniji – govori se, recimo, o alternativnim životnim stilovima, i tamo je žena koja govori o svom životu bez bračnog druga, kako živi otvorenim životnim stilom slobodno stupajući u odnose sa svima ko joj se svidi. Zamišljam Isusa tamo u studiju kako kaže: “Izvinite! U pravu ste, nemate muža; imali ste ih pet do sada. I ovaj, sa kojim sada živite, nije vaš muž.” (Jovan 4. glava) Možete li to da zamislite? Ljudi bi mu, najverovatnije, kazali: “Šta si ti? Verski fanatik? Od kuda ti pravo da tako nešto kažeš ovoj ženi?”

Ili recimo, ide diskusija o različitim verama i verskim sistemima. Sede za istim stolom budista, musliman, mormon, itd. I Isus je među njima. Kada su svi ovi ljudi završili sa svojim izlaganjima, Isus dobija reč i kaže: “Hajde da rezimiramo: Ja sam put, istina i život. Niko neće doći k Ocu osim kroz mene.” Izbacili bi ga iz studija metlom. “Ti verski zanesenjaku! Šta ti misliš da si samo ti u pravu? Nemaš ni malo tolerancije!”

Ili se raspravlja o istopolnim brakovima, Isus se ubacuje u diskusiju: “Ja vas ne osuđujem…” U istom trenutku ljudi oko njega počinju da ga tapšu po leđima rečima: “O, Isuse, odrasti. Ta vrsta govora je homofobična, to je govor mržnje!” Ali Isus kaže: “Dozvolite mi da završim misao. Ni ja vas ne osuđujem, ali idite i ne grešite više!” Ne samo da bi ga izbacili iz studija, nego bi ga još i uhapsili, osudili za govor mržnje i netoleranciju, i naterali da plati kaznu za nanetu duševnu bol.

TOLERANCIJA! Imaćeš ono što tolerišeš! Šta je to što mi tolerišemo danas, kako u svom privatnom životu, tako i u našem društvu?

S vremena na vreme, različiti ljudi su ustajali protiv “tolerancije” svoga vremena. Često su nazivani revolucionarima, buntovnicima, verskim fanaticima, itd. Želeo bih da se osvrnemo na tri mladića iz Knjige proroka Danila treće glave i vidimo kakve pouke na ovu temu možemo da izvučemo iz njihove priče.

To je priča o Sedrahu, Misahu, i Avdenagu, tri mladića iz ognjene peći, koji su se suprotstavili kulturi tolerancije u njihovo vreme i koji će biti upamćeni zbog jedne od najuzbudljivijih biblijskih priča koja ima epske razmere. Bilo je to oko 600 godine pre Hrista, nakon što je car Navuhodonosor napao Jerusalim i odveo u Vavilonsko ropstvo najbolje i najtalentovanije ljude Judinog carstva.

Vavilonjani su promenili njihova imena, jezik, kulturu, ishranu, pa čak i religiju. Međutim, četiri mladića, Danilo, Ananija, Misailo, i Azarija, odbili su da budu progutani vavilonskom kulturom. Oni su tolerisali da im imena budu promenjena, njihov jezik, literatura iz koje su učili.

Zašto su to tolerisali? Zato što se ništa od toga nije suprotilo biblijskoj zapovesti. Međutim, kada je došlo do pitanja kome će biti poslušniji, Bogu ili ljudskim zakonima, oni su povukli crtu. Nisu želeli da se sukobe sa Božjom Rečju. U prvom poglavlju ih vidimo kako odbijaju da jedu carsku hranu koja nije bila u skladu sa Božjim zakonima; u trećem poglavlju odbili su da se poklone pred idolom kojeg je podigao sam car; kasnije u 6. glavi Danilo odbija naredbu cara Darija koja je zabranjivala molitvu bilo kome osim samom caru, itd.

Na ovom mestu bih želeo da se pozabavimo trećom glavom i poukama koje izvlačimo iz ove dramatične priče. Sedrah, Misah i Avdenago su odbili da se poklone pred zlatnim kipom kojeg je podigao car Navuhodonosor u polju Duri. Ovaj kip je bio visine 90 stopa, i širok 9 stopa. Mnogi predpostavljaju da je kip, najverovatnije, bio replika kipa iz carevog sna (Danilo 2). Kipom koji je bio u potpunosti od zlata (a ne samo glava, kao u snu), car Navuhodonosor je želeo da pokaže da će njegovo carstvo večno trajati bez obzira na proročanstvo koje mu je bilo otkriveno u snu.

Car je okupio sve velikodostojnike iz svoga carstva: visoke službenike, satrape, savetnike, guvernere, blagajnike, sudije, učenjake, iz svih provincija skupilo se naroda u polju Duri za posvećenje ovog velikog zlatnog kipa. Naređeno je da kad počne muzika, svi, neizostavno, moraju da padnu pred kipom u znak obožavanja i poštovanja careve naredbe. Ko ne bude učinio tako biće kažnjen smrtnom kaznom bacanjem u užarenu peć. Ako ne idete zajedno sa gomilom, snosićete posledice.

Muzika je počela, svi su se poklonili pred kipom, osim tri mladića, koji su ostali stojeći. Naravno, neko ih je video, prijavio caru, a zatim i doveo ispred njega. On ih je upitao da li je istina da ne žele da se poklone pred njegovim kipom? Oni su potvrdili da je to istina rečima: “Naš Bog kojem služimo je sposoban da nas izbavi iz užarene peći i iz tvoje ruke, o care. A i da nas ne izbavi, znaj da nećemo služiti tvojim bogovima ili se klanjati pred tvojim kipovima.”

Kakva vera! Kakvo poverenje! Izveštaj kaže da je car Navuhodonosor toliko pobesneo da mu se lice promenilo, i da je naredio da se peć užiga sedam puta jače nego obično. Zatim su bacilli tri mladića u peć. Jara je bila toliko jaka da je ubila dželate na licu mesta. Međutim, mladićima nije bilo ništa. Navuhodonosor se približio ulazu i malo bolje zagledao unutra postavivši pitanje: “Nismo li mi bacilli tri čoveka u vatru? Ali ja vidim četiri čoveka kako hodaju posred vatre, slobodni, i ništa im nije; a četvrti izgleda kao da je sin bogova.”

Zatim je car pozvao mladiće da izađu iz peći, da bi ustanovio da nisu povređeni, čak ni miris dima nije bio na njihovoj odeći. Tada se sam car poklonio Bogu Živome, i naredio i ostalima da to isto urade. Zašto? Zato što su tri mladića imala hrabrosti da ustanu nasuprot kulture svoga vremena koja se suprostavljala Božjoj Reči. Oni su imali hrabrosti da stanu nasuprot gomili, da hrabro pogledaju smrti u lice, suprotstavljajući se “toleranciji” svoga vremena, da ustanu za istinu i Božja načela.

To je priča o veri koja pobeđuje strah; o hrabrosti nad kukavičlukom; o ubeđenju nad kompromisom; o kulturi u kojoj živimo koja vrišti o toleranciji na svakom koraku. Vaš život će biti stavljen na probu, baš kao što su to bili i njihovi životi, u njihovo vreme. Svoje odluke ćeš doneti na osnovu dve stvari.

Neki od vas će se naći u polju Duri možda već danas, ili ove sedmice, i tada će odluke, koje ćeš doneti, biti upravljane jednom ili sa dve stvari – unutrašnjim načelima ili spoljašnjim pritiscima!

Ako budeš dozvolio pritisku ljudi oko sebe, pritiscima straha, pritiscima kulture, ili nekim drugim pritiscima da donesu odluku umesto tebe, onda si popustio pod spoljašnjim pritiskom. Ili ćeš, možda, napraviti svoje odluke utemeljene na svojim unutrašnjim principima, kao što su učinila tri mladića.
Koja je razlika? Ako svoj život upravljaš načelima Božje Reči, i ako svoje odluke donosiš tako da su u skladu sa Njegovom voljom, ti donosiš odluke na osnovu unutrašnjeg ubeđenja i načela, što se još naziva i karakterom. Ako opet, sa druge strane, svoj život usmeravaš po tome šta drugi misle o tebi, i koliko bi popularan želeo da budeš, ili po principu “to i drugi rade”, i ako svoj život upravljaš svetovnim sistemima, tada će spoljašnji pritisci učiniti da budeš bez karaktera i integriteta, da se pokloniš pred onim što nije po Božjoj volji, zajedno sa kukavičkom gomilom. Međutim, mi ovde vidimo primer tri mladića koji su živeli po unutrašnjem načelu.

Ima li načina da i mi ostanemo dosledni Božjim principima u našoj današnjoj kulturi, u ovom svetu u kojem hrišćani više nisu moralna većina! Većina ljudi danas ne deli naša verovanja, niti naše vrednosti; ne dele našu veru niti moralna ubeđenja. Kako ćemo dakle, ustati?

Ovo je priča o nama i tome da li ćemo i kako ćemo ustati u ovoj kulturi koja se raspada na parčiće svuda oko nas, za ispravne stavove i načela. Postoje tri stvari koje bi nam, najverovatnije, ova tri mladića poručila.

U prvih dvanaest stihova trećeg poglavlja nailazimo na prvu poruku: “Ne upuštaj se u to!” Nemoj se upuštati u to kada si u polju Duri! Nemoj postati deo kulture u stvarima koje ne valjaju i koje se protive Bogu. Nemoj da uradiš ono što zahtevaju od tebe! Tri mladića su stavljena na probu. Mogli su se izgubiti u masi! Mogli su se saviti dole da vežu pertle na svojim sandalama, ali nisu. Ne upuštaj se u to! Oni su ostali uspravno da stoje usred kulture koja im je pretila smrću ukoliko se priklone većini.

Zanimljivo je da su u ovome bili zajedno. Ovde vidimo jednu dinamiku odnosa. Dva ili tri verna čoveka mogu da naprave ogromnu razliku u školi, na poslu, u komšiluku, u nekoj zajednici, pa čak i u crkvi! Kada smo zajedno u nečemu tu je uvek dinamika, i mi možemo da promenimo svet! Zato sotona ulaže najveće napore u uništavanje jedinstva zajednice vernih.

Zatim od 13-18 stiha pronalazimo tri mladića kako stoje pred carem, licem k licu. Oni poručuju: “Ne odustaj!” Stoj uspravno za svoja načela, za Božja načela! Stoj uspravno i čvrsto i onda kada ti prete smrću; i onda kada ne razumeš zašto se događa to što se događa, i kada se pitaš zašto moraš da prolaziš kroz sve to; ne odustaj.

Čudno je da u ovoj našoj pluralističkoj američkoj kulturi, cela nacija upire prst u konzervativne hrišćane kao u najnetolerantniju grupu u Americi, a realnost pokazuje da je naša kultura i naš svetski sistem taj koji je netolerantan prema nama!

Ovo nije ništa novo! U stvari, oni koji najglasnije viču “TOLERANCIJA” su među najnetolerantnijim ljudima prema onima koji drže biblijske vrednosti i gaje moralna ubeđenja.

Ovih dana (juni/juli 2015), medijima kruži priča o Aronu i Melisi Klein (Aaron i Melissa Klein), mladom bračnom paru i vlasnicima poslastičarnice (Sweet Cakes) iz gradića Grešam (Gresham) u državi Oregon, koji su 2013. odbili da naprave tortu za venčanje jednog lezbijskog para. “Mladenci” su tužili vlasnike za diskriminaciju, emotivnu, mentalnu i fizičku patnju. Sud Oregona je, nakon rasprave, doneo odluku da se vlasnicima poslastičarnice (roditelji petoro dece), zatvori biznis i da isplate $135,000 na ime “emocionalne patnje” lezbijskom paru koji ih je tužio. Iako su Kleinovi objasnili da bi učešćem u pravljenju torte ovom paru prekršili svoja verska ubeđenja, sud je ostao pri svojoj odluci, koja je ovih dana (2. juli 2015) ponovo potvrđena. (https://www.youtube.com/watch?v=BRo9suMkECQ)

Aron se zaposlio kao đubretar, a Melisa pravi kolače kod kuće i prodaje koliko može, jer im je biznis, nakon zatvaranja radnje, u potpunosti propao. Ali to nije sve. Počeli su da dobijaju preteće poruke, kola za prevoz robe su im demolirana, itd. Šokirajuće je kako se u zemlji koja sebe naziva demokratskom i u čijem zakonu stoji da svako ima pravo da živi i izražava se u skladu sa svojim verskim ubeđenjima, kažnjavaju religijska sloboda ili sloboda govora. Kleinovi su izjavili: “Mi stojimo uz Božju istinu, Božju reč i slobodu za sve Amerikance. Mi smo tu da bismo bili poslušni Bogu, ne čoveku, i nećemo se dodvoravati ovom svetu.” Zvuči li vam ovo poznato?

Treća stvar, koju nam poručuje ova priča je u stihovima od 19-30: “Ne izlazi! Ostani tamo! Ne izlazi napolje kada postane vruće!” Oni su se čvrsto držali za obećanje dato u Isaiji 43:2 – “Kad pođeš preko vode, ja ću biti s tobom, ili preko reka, neće te potopiti; kad pođeš kroz oganj, nećeš izgoreti i neće te plamen opaliti.”

Bog je u stanju da nas izbavi iz užarene peći! Bog je obećao, a On je veran svojim obećanjima. “A i da ne bi…” ne gubi svoju veru; ne saginji se pred kipom; ne popuštaj pod spoljašnjim pritiscima! U peć su ušla trojica, u peći ih je bilo četvorica. Ko je bio sa njima? Gospod! Iz peći ih je izašlo trojica. Gospod je još uvek tamo, u peći! On je tamo sa tobom, u tvojoj užarenoj peći. Ti u njoj nisi sam!

Zašto je dozvolio da budeš u peći? Ko zna? Možda zato da bi te pripremio za službu. Možda za tvoje vlastito dobro, ali sigurno za Svoju slavu. Pogledajte šta je car kazao: “Da je blagosloven Bog Sedrahov, Misahov i Avdenagov, koji posla anđela svog i izbavi sluge svoje, koje se u Nj pouzdaše i ne poslušaše zapovesti careve i dadoše telesa svoja da ne bi služili niti se poklonili drugom bogu osim svog Boga.”

Kada ostanete da stojite uspravno u polju Duri, to će privući nečiju pažnju, zasigurno. 29.stih nam kaže: “Zato zapovedam da se svaki kog mu drago naroda i plemena i jezika, koji bi pohulio na Boga Sedrahova, Misahovog i Avdenagovog, da se iseče i kuća da mu bude bunjište, jer nema drugog boga koji može tako izbaviti.” To je ono što Jevanđelje može da uradi!

Na kraju priče, car je unapredio tri mladića, a Priče Solomunove 16:7 kažu: “Kad su čiji putevi mili Gospodu, miri s njim i neprijatelje njegove.” Bog nas poziva da čvrsto stojimo za Njegova načela u ovoj kulturi koja se potčinjava spoljašnjim pritiscima koji nisu u skladu s Njegovom voljom. Ne zaboravite, imaćemo ono što tolerišemo.

Propovednik Milenko Tanrudžić

VK
Facebook
LinkedIn
Telegram
Twitter
Pinterest
Pocket
Email
Reddit