“Kada želimo negde otići, prvi korak predstavlja odluku da nećemo ostati tamo gde se upravo nalazimo” (Nepoznati autor).
Nema sumnje da je uvek bitno redovno postavljati sebi pitanja u vezi ubedjenja, vrednosti i planova za budućnost. Naša je prednost što možemo napredovati, menjati se i evoluirati. To neprestano prilagodjavanje novim situacijama i završnom cilju koji je pred nama nam omogućava da uvek idemo u dobrom pravcu. Kao što je to rekao Lee Iacocca: “Napregni svu pažnju tvog bića za ostvarenje tvojih ciljeva. Nauči sve što možeš naučiti, ali posle toga, deluj. Nemoj ostati tu gde si. Učini sve što je potrebno da se nešto ostvari.”
Ipak, život u stalnom pokretu nam neće pomoći da otkrijemo pravi smisao našeg života. Potrebno je takodje da budemo sigurni da postoje stvari koje se ne menjaju, o kojima se ne pregovara. Vrlo je značajno da ostanemo vezani za prave vrednosti, znajući da reč “vrednost” (na francuskom valeur, na engleskom value) označava ono što je za nas izuzetno značajno. Latinska reč valor koja se iza toga krije podrazumeva ideju herojstva, hrabrosti i bravure. Prema tome, pojam vrednosti je vezan za ono što je toliko bitno za nas da smo zato spremni da se žrtvujemo, čak i da damo naš život, ukoliko je to potrebno. To je upravo bio stav Martina Lutera, koji je 18. aprila 1521. godine izjavio pred najuticajnijim ljudima njegovog doba: “Ja se ne mogu i ne želim ničega odreći, jer je opasno za hrišćanina da govori protiv svoje savesti. Ovo je moje stanovište, i ne mogu drukčije, neka mi Bog pomogne!”
Nema sumnje da će nam Bog pomoći da napredujemo i da se adaptiramo svaki put kada je to potrebno. Ali On će nam takodje dati snage da ostanemo nepokolebljivi, vezani za prave vrednosti.
“Pravo hrišćanstvo širi ljubav kroz čitavo biće. Ono dodiruje sve vitalne delove: um, srce, ruke dobročinstva, noge… osposobljavajući svakoga da čvrsto stoji tamo gde to Bog traži od njega.” Ellen White, In Heavenly Place, str. 43.
Drugim rečima, poruka molitve spokojstva osmisliće naš odnos sa nebom: „Bože, daj mi strpljenja da podnosim stvari koje ne mogu promijeniti. Daj mi hrabrosti da mijenjam stvari koje je potrebno promijeniti i mudrosti da napravim razliku izmedju te dve realnosti” (Reinhold Niebhur).
Prema tome, ne zaboravimo stalno adaptiranje, po ugledu na apostola Pavla: „Svima sam bio sve…“. A u isto vreme prihvatimo čvrstinu koju je Bog poručio Isusu Navinu: „Samo budi slobodan i hrabar da držiš i tvoriš sve po zakonu koji ti je zapovijedio Mojsije sluga moj, ne odstupaj od njega ni nadesno ni nalijevo, da bi napredovao kuda god pođeš.“ (Isus Navin 1: 7). Budimo elastično-nesavitljivi hrišćani.
Izvor: Blog “Inspiracija”, Dragan Stojanović