„I uzevši Gospod Bog čoveka namesti ga u vrtu Edemskom, da ga radi i da ga čuva.“ 1. Mojs. 2:15
„Iako je sve što je Bog stvorio bilo u savršenstvu lepote, i izgledalo je da ništa ne nedostaje na zemlji koju je Bog stvorio da usreći Adama i Evu, ipak je On pokazao svoju veliku ljubav prema njima tako što je zasadio baštu posebno za njih. Deo svog vremena trebalo je da budu zauzeti srećnim poslom uređenja bašte, a deo primanjem poseta anđela, slušanjem njihovih uputstava i srećnom razmišljanju. Njihov rad nije bio naporan, već prijatan i okrepljujući. Ova prelepa bašta trebalo je da bude njihov dom.
U ovom vrtu Gospod je postavio drveće svih korisnih sorti i lepote. Bilo je drveća opterećena raskošnim plodovima, bogatog mirisa, lepa za oko i prijatnog ukusa, stvorena od Boga da budu hrana za sveti par. Tu su bile divne loze koje su rasle uspravno, natovarene svojim bremenom plodova, različito od bilo čega što je čovek video od pada. Plod je bio veoma krupan i raznovrsne boje; neke skoro crne, neke ljubičaste, crvene, roze i svetlo zelene. Ovi divni i bujni plodovi na ograncima vinove loze nazvani su grožđe. Nisu se vukli po tlu, iako nisu bili oslonjeni na špalire, ali ih je težina voća pognula. Adamov i Evin posao, koji im je trebao pričinjavati radost, bio je da naprave divne senice oblikujući vinovu lozu i tako načine sebi stan od živog drveta prekrivenog lišćem i mirisnim plodovima.“ (Priča o iskupljenju, original The Story of Redemption Elllen G. White)
Blagosloven rad
“Bog je odredio da čovek nađe sreću u negovanju Božijih stvorenja, zadovoljavajući svoje potrebe plodovima sa drveća u vrtu…
Da se sreća nalazila u besposlici, čovek bi u stanju svete nevinosti bio ostavljen bez posla. Međutim, Onaj koji je stvorio čoveka znao je šta je potrebno za njegovu sreću. Čim ga je stvorio, Bog mu je odredio posao. Obećanje o budućoj slavi, i nalog da čovek jedino radom može da pribavi sebi hranu, došli su sa istog prestola.” (Temelji srećnog doma, Ellen G. White).
