“I reče im: dođite vi sami nasamo, i počinite malo.” – Marko 6:31
Nakon što su se učenici vratili sa svoje prve misionarske službe, Isus je prepoznao njihovu potrebu za fizičkim odmorom i duhovnim razmišljanjem. Imali su mnogo toga da obrade—uspehe koje treba proslaviti, neuspehe koje treba razumeti i iskustva koja treba protumačiti.
Isus, saosećajni Učitelj, vodio ih je kako da se odnose i prema pobedama i prema padovima. Znao je da stalna napetost zbog posla i uzbuđenja može dovesti do zapostavljanja lične pobožnosti i iscrpljivanja uma, tela i duše.
Čak je i sam Hristos žudeo za tihim vremenom sa svojim učenicima—daleko od gomile koja ih je pritiskala i zahteva službe.
Duhovno povlačenje sa svrhom
Jedna od ključnih lekcija koju je Isus želeo da ih nauči bila je opasnost duhovnog ponosa. Kada Božje delo napreduje kroz nas, lako je da se oslonimo na sopstvene planove i strategije. Uspeh u službi može brzo da preraste u samouverenost—što je zamka koju Sotona rado koristi.
Ovo vreme povlačenja bilo je i duboko lično. Upravo su primili vest o iznenadnoj i nasilnoj smrti Jovana Krstitelja. Isus je morao da razmisli o rastućoj opasnosti i da pomogne svojim učenicima da razumeju sve posledice onoga što ih čeka.
Ovo nije bio izlet ili odmor. Mala grupa imala je mnogo toga o čemu je trebalo da se moli, da razgovara i čega da se odrekne.
Ključna misao
„U životu koji je u celosti bio posvećen dobru drugih, Spasitelj je smatrao neophodnim da se povuče od prometa na putevima i mnoštva koje ga je iz dana u dan pratilo. On je morao da se okrene od života neprestanog rada i dodira sa ljudskim potrebama, da potraži mir i neraskidivu zajednicu sa svojim Ocem. Kao jedan od nas, kao sudeonik u našim potrebama i slabostima, bio je potpuno zavisan od Boga i na tajnom mestu molitve tražio je božansku silu da bi mogao poći osnažen za dužnosti i probe. U grešnom svetu Isus je izdržao borbe i duševne patnje. U zajednici sa Bogom mogao je da skine teret bola koji Ga je pritiskao. Tu je nalazio utehu i radost.“ — Čežnja vekova, str. 362–363
Današnja pouka
U ritmu života mora postojati ravnoteža između rada i odmora. Obe komponente su neophodne da bismo ostali duhovno živi i korisni u Božjoj službi. Setimo se da je čak i Isusu—Sinu Božjem—bilo potrebno vreme osame kako bi pronašao snagu, vođstvo i obnovu u Očevoj prisutnosti.
Tako je i sa nama.
Priprema: propovednik Pavle Korać