Sigurna sam da ste već čuli ovaj slogan: savršen krvotok, savršeno zdravlje. Iako to možda zvuči previše pojednostavljeno, u toj rečenici se krije puno istine. U nekoliko narednih redova, razmotrićemo šta je to dobar krvotok, zašto je neophodan za zdravlje, i kako se može optimizovati za održavanje celokupnog blagostanja ljudskog organizma.
Kardiovaskularni sistem i mikrocirkulacija
Prvo, razjasnićemo opštu terminologiju. Kardiovaskularni sistem se sastoji od srčanog mišića koji pumpa krv kroz organizam; krvnih sudova kojima krv “putuje” do svake ćelije u telu; i same krvi koja je sredstvo kojim se kiseonik i hranljive supstance raznose do ćelija. U isto vreme, krv odnosi iz ćelija nusprodukte metabolizma, koji se prečišćavaju u jetri i bubrezima, kao u maloj, ali vrlo kompleksnoj laboratoriji. Koliko je značajno onda, da taj tzv. transportni sistem optimalno funkcioniše kako bi celo telo bilo zdravo?!
Mikrocirkulacija, koja se sastoji od arteriola (najmanjih arterija koje donose kiseonik i hranljive materije u ćeliju), kapilara (povezuju arteriole i venule), i venula (najsitnijih vena koje odnose otpadne produkte ćelijskog metabolizma i ugljen dioksid) je od posebnog značaja za održavanje zdravlja na ćelijskom nivou. Mikrocirkulacija kod čoveka ima zapanjujući kapacitet da reguliše doprinos kiseonika i hranljivih materija, kako bi se zadovoljile trenutne metaboličke potrebe ćelija kroz čitav organizam. U doba povećane metaboličke aktivnosti (povećane potrebe), i pod uticajem određenih i specifičnih ćelijskih moderatora, dolazi do opuštanja tona najmanjih krvnih sudova (dilatacije), koja poveća dotok neophodnih materija i zadovoljavanje ćelijskih potreba. Ako je mikrocirkulacija ugrožena, onda dobre stvari ne stignu do ćelija, i loši nusprodukti metabolizma koji su toksični za život istih se nagomilavaju unutar ćelija. Kada to shvatimo, onda nam postaje jasno zašto je dobra cirkulacija neophodna za dobro zdravlje.
Uzroci loše cirkulacije i rešenja
Koji su znaci loše cirkulacije i čime je prouzrokovana? Promene na ležištu noktiju, ruke i noge koje su uvek hladne, osećaj “bockavih iglica” po stopalima i u rukama, trnjenje prstiju, usporeno kapilarno punjenje, mogu biti znaci usporene cirkulacije, kao i otok nogu ili ruku. Neki od uzročnika loše cirkulacije su pušenje, visok (nekontrolisani) krvni pritisak, ateroskleroza (posledica nekontrolisanog krvnog pritiska i previše masnoća u krvi), dijabetes, gojaznost, neaktivnost, između ostalih.
U većini slučajeva, problem loše cirkulacije je problem našeg modernog životnog stila. To je dobra vest, zato što malim promenama u načinu života možemo dugotrajno poboljšati cirkulaciju i zdravlje. Ako uporedimo čoveka modernog doba i onih koji su živeli samo nekoliko generacija ranije, možemo zapaziti neverovatno smanjenje fizičke aktivnosti u celini. Naši dedovi i bake su se odmarali kad su spavali, a mnogi od nas danas većinu dana provede sedeći ili sa minimalnom fizičkom aktivnošću. Da bi očuvali i popravili cirkulaciju, svakodnevna fizička aktivnost je neophodna. Ubrzana šetnja, trčanje, plivanje, vožnja bicikla, vežbanje, tj. sve ono što ubrzava rad srca pospešuje i cirkulaciju. Takva vežba povećava i ubrzava protok krvi, čini da srce jače i brže pumpa krv kroz organizam, te ojačava krvne sudove. Dokazano je da ako se redovno vežbanje počne i u kasnijim godinama života, u 60-tim ili 70-tim, to pozitivno utiče na kardiovaskularno zdravlje. Trideset minuta vežbanja dnevno (pod vođstvom i savetom vašeg lekara), pri kojem se malo zadišemo/umorimo, bar 5 puta sedmično, pomoći će našem zdravlju.
Pazimo na ishranu
Kontrolisanje našeg apetita, tj. šta unosimo u naš organizam, i šta jedemo retko ili nikad, je isto jako važno za vaskularno zdravlje. O tome je dobro se posavetovati sa vašim lekarom, ali i lično tražiti odgovore i činiti promene. Ishrana koja je puna svežih, biljnih proizvoda, i minimalno prerađena. Hrana koja na tanjiru ima sve dugine boje, a ne samo braon ili belu, odgovor je na mnoge zdravstvene probleme, pa i na probleme cirkulacije. Izbacivanje, ili makara smanjenje namirnica životinjskog porekla, posebno onih prerađenih, treba da nam bude cilj. Hrana koja sadrži jednostavne ugljene hidrate (slatke poslastice) treba da se koristi sporadično i vrlo umereno, ako je uopšte koristimo. Te promene u ishrani će usporiti ili otkloniti probleme dijabetesa, ateroskleroze i povećane masnoće u krvi, gojaznosti, itd. Pozitivnim promenama u ishrani poboljšaćemo cirkulaciju i sveopšte zdravlje.
Na kraju, neka nas naša savršena cirkulacija dovede do poboljšanja zdravlja. Da onda u zdravom telu i duh bude zdrav. Pa onda da zdravog tela i duha slavimo Boga koji nas je tako divno sazdao!
„Hvalim te, što sam divno sazdan. Divna su dela tvoja, i duša moja to zna dobro.“ Psalam 139:14.
Tekst priredila: Tatjana Korać, medicinska sestra
