Nedavno objavljen članak u Huffington Postu tvrdi da čak trećina Amerikanaca veruje da je molitva u stanju da izleči zdravstvene probleme mentalne prirode!
„Nedavno istraživanje koje sprovodi ‘Life Way’, došlo je do podataka da ‘trećina Amerikanaca – skoro polovina evanđeoskih hrišćana, fundamentalista, ili nanovo rođenih Hrišćana – veruje da molitva i proučavanje Biblije može izlečiti ozbiljna mentalna oboljenja.'“
Istraživanje pokazuje čak da bi većina Amerikanaca, 68%, u slučaju mentalnog oboljenja, potražilo pomoć u crkvi. Direktor „LifeWay-a“, Ed Stecer, kazao je za Huffington Post da nije iznenađen rezultatima istraživanja. „Pastori su prvi koji reaguju na probleme takve vrste sa osobama koje se bore sa mentalnom bolešću. Prema tome, crkve su oduvek bile mesta u kojima su se rešavali slični problemi. Dakle, činjenica da je 2/3 ispitanika kazalo da ima poverenja u crkve nije nikakva novost. Verujem da bi istu stvar kazali i za Jevrejske sinagoge,“ kazao je Stecer.
On je takođe dodao: “Druga zanimljiva stvar je da su ljudi koji su kazali da se osećaju dobrodošlim u crkvu, oni koji idu u crkvu. Ljudi koji ne idu u crkvu kazali su da se ne osećaju dobrodošlim. To bi značilo da su ljudi koji idu u crkvu iskusili crkvu kao mesto gde se brinu za njih.“
Istraživanje je pokazalo da 54% Amerikanaca smatra kako bi crkva trebalo da učini više po pitanju prevencije samoubistva, i 64% fundamentalista, evanđeoskih i nanovo rođenih Hrišćana deli ovo mišljenje.
U telefonskoj anketi, sprovedenoj od 6-10. septembra, učestvovalo je 1.001 ispitanika. Stecer je zaključio da je svakako pozitivno što ljudi smatraju da i mentalni bolesnici zaslužuju pomoć, „ali ljudi zaboravljaju da je ključni deo mentalnog oboljenja reč ‘oboljenje'“, kazao je direktor „LifeWay-a“.
Čitajući podatke iz ovog članka, setio sam se jednog mog pokušaja, još kao studenta na Teološkom fakultetu u Beogradu, da kroz nekoliko razgovora, intervjua, i literature do koje sam došao, definišem razliku između opsednutosti i mentalne bolesti. Kada čitate Bibliju, veoma je teško napraviti razliku između ova dva stanja, i zato ne želim da se upuštam u raspravu o tome. Želim samo da vas podsetim da je Isus lečio (oslobađao) ljude i od jednog i od drugog!
Poznajem neke ljude, vernike, koji se oslanjaju isključivo na silu molitve u bolestima bilo koje vrste, dok izbegavaju bilo kakve lekove, terapije ili tretmane. Lično smatram da je to pogrešno. Ako je Bog dao znanje ljudima da otkriju određene lekove, tretmane i zahvate koji olakšavaju ili potpuno leče oboljenja, ne vidim razloga da ih ne upotrebimo. Molitva bi, svakako, uvek trebalo da je prisutna, gde se kroz veru, prepuštamo Bogu i Njegovoj volji.
U vreme tog mog „istraživanja“, jedan hrišćanski psihijatar, sa dugom praksom u ustanovi za mentalno obolele, mi je kazao: „U ljudskom mozgu dolazi do hemijskog disbalansa koji uzrokuje određeno mentalno oboljenje. Pomoću lekova, mi pokušavamo da tu neravnotežu dovedemo u ravnotežu. To ti je kao kad pokušavaš da pokrpiš rupe u betonu tečnim cementom.“
Ovim kometarom čovek nije odbacio važnost medicine u lečenju mentalnih bolesti, a ostavio je prostor za molitvu, proučavanje Biblije i veru! Lično poznajem neke ljude koji pate od određenih mentalnih poremećaja, ali koji su veoma disciplinovani u primeni medicine propisane od njihovih lekara, a u isto vreme su i predani vernici. Ko ih ne poznaje, nikada ne bi kazao da imaju bilo kakvih problema.
Verujem da jedan uravnotežen stav po ovom pitanju (kombinacija vere u Boga s praktikovanjem molitve i proučavanjem Biblije, i medicine – lekova, tretmana i terapija) može i te kako popraviti čovekovo zdravlje u svakom pogledu.
Propovednik Milenko Tanurdžić