Ovo je naslov članka objavljenog na naslovnoj strani magazina TIME, od 25 Aprila 2011. Iako u navedenom magazinu postoji rubrika o religiji, nećete često doživeti da se članak iz ovog područja nađe na naslovnoj strani. Zašto se onda ovaj našao?

Nedavno je iz štampe izašla knjiga pod naslovom „Ljubav pobeđuje – knjiga o nebu, paklu, i veri svake osobe koja je ikada živela“, pastora Rob Bela. Pastor Bel je čovek u svojim ranim četrdesetim, pripada Južnim Baptistima, tj. grupi evanđeoskih hrišćana, koji veoma strastveno zastupaju tradicionalnu ideju o paklu kao mestu gde će se duše nepokajanih grešnika mučiti celu večnost.

Problem sa knjigom pastora Bela je taj što on u njoj, na izvestan način, odbacuje tradicionalno mišljenje o paklu i nebu. Ideja koju on zastupa je univerzalistička – svi će se na kraju, bez obzira da li su bili hrišćani ili ne, pokajani ili ne, pomiriti sa Bogom i naslediti Nebo (večni život) – „svaka osoba koja je ikad živela“ imaće mesto na nebu, šta god da se ispostavi da će to biti.

Sa Uskrsom koji je nedavno obeležilo čitavo Hrišćanstvo, ova knjiga, tj. ovakav stav, izazvao je novi „sveti rat“ u hrišćanskim krugovima i šire. Kada se koncept knjige „Ljubav pobeđuje“ pojavio na Internetu, jedan konzervativni Evanđeoski pastor je tvitovao: „Doviđenja Rob Bel“, stavljajući time nedvosmisleno do znanja da je mladom pastoru „odzvonilo“ u Evanđeoskim krugovima.

Reakcija tradicionalista je razumljiva zato što Belovi argumenti stavljaju pod znak pitanja samu srž Evanđeoskog pogleda na svet, menjajući uobičajeno razumevanje spasenja i čineći od hrišćanstva etičku naviku a ne veru baziranu na božanskom otkrivenju. R. Albert Moler (Mohler), predsednik Južnobaptističkog Teološkog Seminara, kazao je: „Kada prihvatite univerzalizam i obrišete razliku između crkve i sveta, tada vam više ne treba crkva, i ne treba vam Hristos, i ne treba vam krst. To je tragedija liberalizma koji zastupa ideju da nema osude, kao i same knjige Rob Bela.“

Da li je Belovo hrišćanstvo manje osuđivačko, mnogo fleksibilnije, otvoreno za pitanja o stvarima koja postoje u hrišćanstvu od najranijih dana? „Dugo sam se pitao da li će doći do ogromne promene toga šta znači biti hrišćanin“, kaže Bell. „Nešto novo je u vazduhu.“

Vara se Bel kada kaže da je „nešto novo u vazduhu“, jer Adventistički hrišćani od kako postoje odbacuju ideju pakla, večnih muka i besmrtne duše koja nakon smrti prima nagradu ili kaznu.

Dozvolite mi da u nekoliko paragrafa izrazim svoje mišljenje povodom ovoga. Slažem se sa Belom po pitanju ideje da pakao ne postoji! U onom obliku u kome ga zastupa tradicionalno hrišćanstvo (ovde prvenstveno mislim na ideju u Katoličkoj i Pravoslavnoj, kao i Evanđeoski hrišćani); da je pakao doslovno mesto mučenja nepokajanih ljudi, i da će oni tamo boraviti celu večnost, mučeći se zbog svojih greha.Ova ideja je ušla u Hrišćanstvo zahvaljujući ranim crkvenim ocima Origenu i Tertulijanu.  Nemam dovoljno prostora da objašnjavam detalje, ali glavna ideja je utemeljena na tekstu iz Otkrivenja 20:10-15 „I đavo koji ih varaše bi bačen u jezero ognjeno i sumporito, gde je zver i lažni prorok; i biće mučeni dan i noć va vek veka… I smrt i pakao bačeni biše u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt. I ko se ne nađe napisanu knjizi života, bačen bi u jezero ognjeno.“

„A strašljivima i nevernima i poganima i krvnicima, i bludnicima, i vračarima, i idolopoklonicima, i svima lažama, njima je deo u jezeru što gori ognjem i sumporom; koje je smrt druga.“ Otkrivenje 21:8.

Spoj ideje, preuzete iz grčke mitologije, o podzemnom mestu gde prebivaju duše mrtvih i ideje iz Biblije o ognjenom jezeru, doneo je hrišćanstvu zastrašujuću sliku mesta koje gori i večnih muka nesrećnika koji su odbili pokajanje. Nespojivo sa Bogom koji je Ljubav!

Kako Bog koji je ljubav; koji voli svoja stvorenja, može dozvoliti da se VEČNO muče; da im se materija neprestano obnavlja kako bi večno goreli? Ne želim da budem Božji advokat, ali, oprostite, ovo nije Bog kakvim ga Isus Hristos predstavlja. Đavo je uspeo da predstavi Boga jednom potpuno pogrešnom slikom i to uz pomoć samih hrišćana!

I zato se slažem sa idejom pastora Bela da je pakao mrtav. Pakao je odsustvo Boga, a ne mesto večne vatre i mučenja. Biblija kaže da će greh i zlo biti uništeno:„Siđe oganj od Boga i pojede ih… I smrt i pakao (grob, u originalu) bačeni biše u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt.“ Otkr. 20:9.14.

Stvar je jasna. Kazna za nepokajane postoji, ali to nisu večne muke; to je večna smrt, a smrt je prestanak svih aktivnosti i svakog postojanja! Večna smrt i večno nepostojanje je dovoljna kazna za nepokajane!
I ova ideja me dovodi do neslaganja sa stavom pastora Bela o spasenju svih. Istina je da je Bog Ljubav, kao što sam već spomenuo, i da ljubav pobeđuje, i baš zato neće svi biti spaseni. Bel citira Martina Lutera („Ko bi se usudio da sumnja u Božju sposobnost da uradi tako nešto?“), kao predlog mogućnosti za spasenje nakon smrti. Slažem se da Bog ima sposobnost da uradi tako nešto, ali neće jer je Ljubav.  Jer kada bi svi bili spaseni, neki bi zasigurno bili prisiljeni na to, a Bog nas ne prisiljava ni na šta. Ljubav ne prisiljava, inače nije ljubav. I drugo, smrt Isusa Hrista bila bi potpuno besmislena; On je umro umesto onih koji pokajanjem i verom prihvate tu žrtvu; oni koji odbace ovo, nastradaće.

Bog nam je dao slobodnu volju da se odlučimo za ili protiv Njega; ideja univerzalizma potire slobodnu volju, i zato odbacujem ideju da će svi biti spaseni. Uostalom, Biblija jasno objašnjava da će na kraju postojati samo dve grupe ljudi – spaseni i izgubljeni.

Oduvek je u Bibliji tako bilo: Noje i potop (spaseni i izgubljeni), Sodoma i Gomora (spaseni i izgubljeni), Izlazak Jevreja iz Egipta (spaseni i izgubljeni), itd. Isus Hristos koji je patio i umro na krstu radi onih koji žele da se pokaju i kroz veru u Njegovu žrtvu žele da se vrate Bogu i žive pravednim životom, izjavio je na mnogo mesta da će postojati samo dve grupe ljudi – spaseni i izgubljeni, isto kao i sud: „I izići će koji su činili dobro u vaskrsenje života, a koji su činili zlo u vaskrsenje suda.“ Jovan 5:29. „I ovi će otići u muku večnu, a pravednici u život večni.“ Matej 25:46.

Ideja o spasenju, tj. nagradi pokajanih i kazni nepokajanih je prilično jasna u Svetom pismu, i zato se kao vernik i pastor čudim mnogim pametnim ljudima u okrilju Hrišćanstva koji Biblijske tekstove tumače prilično nelogično i na taj način predstavljaju Boga kao pravednog ali surovog Sudiju. Svi veruju u vaskrsenje, ali ako verujete u pakao ili besmrtnu dušu koja nakon smrti prima nagradu ili kaznu, onda negirate ideju o vaskrsenju koje onda nema logike ukoliko ste već primili nagradu ili kaznu, tj. sud.

Pravedni Bog, koji ne trpi zlo, Vladar je celog Univerzuma, pa kako onda može da trpi činjenicu da u bilo kom delu Njegove vladavine postoji mesto gde se Njegova stvorenja večno muče i pate? Bog je ljubav, i želi „da se svi ljudi spasu, i da dođu u poznanje istine“ (1. Tim. 2:4), ali je istovremeno i džentlmen koji vam dozvoljava da Ga odbacite ako je to vaš izbor.

Pastor Milenko Tanurdžić

VK
Facebook
LinkedIn
Telegram
Twitter
Pinterest
Pocket
Email
Reddit