Ako je Isus Bog, onda sve druge tvrdnje o jednakosti ili čak nadmoćnosti postaju beznačajne. Ovo pitanje, više od svih drugih, treba da bude razjašnjeno, jer samo tako jasno možemo razlikovati vrednost Njegovih tvrdnji:
»A Isus im odgovaraše: Otac moj dosle čini, i ja činim. I zato još više gledahu Jevreji da Ga ubiju što ne samo kvaraše subotu nego i Ocem svojim nazivaše Boga i građaše se jednak Bogu.« (Jovan 5,17.18)
»Ja i Otac jedno smo. A Jevreji opet uzeše kamenje da Ga ubiju. Isus im odgovori: Mnoga vam dobra dela javih od Oca svog; za koje od onih dela bacate kamenje na me? Odgovoriše Mu Jevreji govoreći: Za dobro delo ne bacamo kamenje na te, nego za hulu na Boga, što ti, čovek budući, gradiš se Bog.« (Jovan 10,30-33)
Isus nije prekršio Subotu. On se samo nije pokorio Ijudskim standardima i pravilima koja su Jevreji postavili u Ijudskom naporu da se sačuvaju prestupanja Božjeg zakona. Ova Ijudska pravila predstavljala su težak teret za sve koji su želeli da ispravno žive sa Bogom, i postala tlačiteljski jaram koji niko nije mogao da podnese. Ipak, Isus je tvrdio da su On i Otac jedno. Štaviše, nigde u Novom zavetu ne nalazimo da Isus kori one koji Mu se klanjaju ili Mu se neposredno obraćaju kao Bogu.
»I kad udoše u lađu, presta vetar. A koji behu u lađi pristupiše i pokloniše Mu se govoreći: Vaistinu Ti si Sin Božji.« (Matej 14,32.33)
»I odgovori Toma i reče Mu: Gospod moj i Bog moj.« (Jovan 20,28)
Obožavanje pripada isključivo Bogu, zato ni anđeli, a kamoli Ijudi, nemaju nikakvo pravo da primaju obožavanje od ostalih stvorenih bića. Dva primera u Svetom pismu ovo jasno ilustruju:
1. Kada je apostolu Jovanu pokazan u viziji Novi Jerusalim, on je pao pred noge svog anđela vodiča da mu se pokloni, ali anđeo ga je ukorio: »I reče mi: gle, nemoj, jer sam i ja sluga kao i ti i braća tvoja proroci i oni koji drže reči proroštva knjige ove. Bogu se pokloni.« (Otkrivenje 22,9)
2. Kada je apostol Petar posetio Kornilijev dom, domaćin je bio toliko oduševljen da je pao pred njegove noge da mu se pokloni, ali apostol to nije dozvolio. »A kad Petar htede da uđe, srete ga Kornilije, i padnuvši na noge njegove pokloni se. I Petar ga podiže govoreći: Ustani, i ia sam čovek.« (Dela 10,25.26)
Postoje neke verske zajednice koje poriču Hristovu Ijudsku prirodu, kao i druge koje poriču Njegovo božanstvo. Sveto pismo jasno potvrđuje i Njegovo božanstvo i Njegovu Ijudsku prirodu. Hristos je u Svetom pismu Stvoritelj svega, On je Spasitelj i Obnovitelj i On je Gospod svima.
Ime Isus doslovno znači »Jahve« (Jehova = »Onaj koji postoji«), Spasitelj. Kao Stvoritelju, Njemu takođe pripada i vlasništvo nad svim što je stvorio. U psalmu 33. čitamo: »Rečju Gospodnjom nebesa se stvoriše, i duhom usta Njegovih sva vojska njihova. Kao u gomilu sabra vodu morsku, i propasti metnu u spreme. Nek se boji Gospoda sva zemlja, i neka strepi pred Njim sve što živi po vasiljeni; jer On reče, i postade; On zapovedi, i pokaza se.« (Psalam 33,6-9)
Novi zavet potvrđuje da je Stvoritelj sam Isus Hristos: »U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ona beše u početku u Boga. Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo.« (Jovan 1,1-3)
»Jer kroz Njega bi sazdano sve što je na nebu i što je na zemlji, što se vidi i što se ne vidi, bili prestoli ili gospodstva ili poglavarstva, ili vlasti: sve se kroza Nj i za Nj sazda.« (Kološanima 1,16)
Isus Hristos je Gospod. Grčka reč za Gospod je Kύrios, i upotrebljava se u smislu: »Onaj kome pripada neka osoba ili predmet«, a taj vlasnik je Bog.
»Tvrdo dakle neka zna sav dom Izrailjev da je i Gospodom i Hristom Bog učinio ovog Isusa koga vi raspeste.« (Dela 2,36) »I svaki jezik da prizna da je Gospod Isus Hristos na slavu Boga Oca.« (Filibljanima 2,11)
Hristos je nedvosmisleno tvrdio da je Bog, da postoji za sebe i da je postojao pre svega. »A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: Ja sam pre nego se Avraam rodio.« (Jovan 8,58)
Grčka reč »eimi« koja je u ovom tekstu upotrebljena za »Ja sam« znači »biti, postojati«, i jasno naglašava činjenicu da je Isus Bog. »Jer u Njemu živi svaka punina Božanstva telesno.« (Kološanima 2,9)
»A sinu: Presto je Tvoj, Bože, va vek veka; palica je pravde palica carstva Tvog.« (Jevrejima 1,8)
Precizna proročanstva u Bibliji, koja se odnose na Mesijine atribute, sva su ispunjena u Isusu. Nijedan drugi pojedinac ne može da dokaže mesijanstvo ili da otrgne Njegovo carstvo od Njega. On je Knez mira, Jagnje koje je zaklano, u Njemu živi svaka punina božanstva telesno (Kološanima 2,9). Isus je ovako rekao:
»Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji.« (Matej 28,18)
»Ja sam vrata; ko uđe kroza me spašće se, i ući će i izići će, i pašu će naći.« (Jovan 10,9)
»I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba Sin čovečiji da se podigne. Da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni: Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svoga Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni. Jer Bog ne posla Sina svog na svet da sudi svetu, nego da se svet spase kroza Nj. Koji Njega veruje ne sudi mu se, a koji ne veruje već je osuđen, jer ne verova u ime Jedinorodnog Sina Božijeg.« (Jovan 3,14-18)
Biblija jasno uči da se spasenje nalazi samo u Isusu Hristu. U Delima apostolskim čitamo: »Jer nema drugog imena pod nebom danog Ijudima kojim bismo se mi mogli spasti.« (Dela 4,12)
Prizor je postavljen, Isusove tvrdnje su jasne, ipak bez obzira na to svet razvodnjava ove istine da bi sve prilagodio poslednjem dogovoru saveznika usmerenih protiv Reči. Ovaj veliki sukob doživeće istorijski vrhunac prilikom Hristovog povratka, kada će Mu se carstvo dati u ruke.
»Onda kraj, kad preda carstvo Bogu i Ocu, i kad ukine svako poglavarstvo i svaku vlast i silu.« (1.Korinćanima 15,24)
Izvor: “Istina i naše vreme” V.Fajt