Tim istraživača je otkrio da čitanje pogoduje deci. Ako dete čita knjige iz zadovoljstva, ono ima poboljšane kognitivne sposobnosti, mentalno zdravlje i osećaj empatije tokom odrastanja. Ne preporučuje se više od dvanaest sati čitanja nedeljno. Dovoljno je pronaći knjige koja će dete da interesuju, da probude njegov istraživački duh, kreativnost i da budu pomoć u razvijanju emocionalne inteligencije.
Tim je otkrio snažnu vezu između čitanja iz zadovoljstva u ranom uzrastu i pozitivnog učinka u adolescenciji na kognitivnim testovima. Mereni su faktori kao što su verbalno učenje, pamćenje, razvoj govora, kao i školski uspeh.
U čitanju je spas
Istraživači sa univerziteta Kembridž i Vorvik u Velikoj Britaniji i univerziteta Fudan u Kini pogledali su podatke iz Grupe adolescentnog mozga i kognitivnog razvoja (ABCD) u SAD. Tokom ispitivanja, regrutovano je više od deset hiljada mladih adolescenata.
Od svih ispitanih učesnika, nešto manje od polovine (48 procenata) je imalo malo iskustva u čitanju iz zadovoljstva ili je to počelo da radi tek kasnije u detinjstvu. Preostala polovina je provela između tri i deset godina čitajući iz zadovoljstva.
Tim je analizirao širok spektar podataka. Uključujući kliničke intervjue, kognitivne testove, mentalne i bihevioralne procene i skeniranje mozga. Uporedili su mlade ljude koji su počeli da čitaju iz zadovoljstva u relativno ranim godinama (između dve i devet godina) sa onima koji su počeli dosta kasnije i sa onima koji nikada nisu razvili ovu naviku.
Deca koja su čitala od malih nogu su imala bolje mentalno blagostanje (što je zaključeno korišćenjem brojnih kliničkih rezultata i izveštaja roditelja i nastavnika). Pokazivala su manje znakova stresa i depresije, imala su poboljšanu pažnju i manje problema u ponašanju (agresija, kršenje pravila...).
Početi na vreme
Deca koja su ranije počela da čitaju takođe su imala tendenciju da provode manje vremena pred ekranom (TV, pametni telefoni, tablet) tokom sedmice i vikendom u adolescenciji. Takva deca su imala tendenciju da spavaju duže. Može se pretpostaviti da je manje izlaganja plavom svetlu od ekrana, pogotovo u noćnim satima, pozitivno uticalo na san.
Kada su istraživači pogledali skeniranje mozga iz grupe adolescenata, otkrili su da su oni učesnici koji su čitali iz zadovoljstva u ranom dobu imali veće ukupne površine i zapremine mozga. Uključujući određene regione mozga koji igraju kritičnu ulogu u kognitivnim funkcijama. Drugi regioni mozga koji su se razlikovali među ovom grupom bili su oni za koje se ranije pokazalo da se odnose na poboljšano mentalno zdravlje, ponašanje i pažnju.
“Čitanje nije samo prijatno iskustvo – opšte je prihvaćeno da inspiriše razmišljanje i kreativnost, povećava empatiju i smanjuje stres. Ali povrh ovoga, pronašli smo značajne dokaze da je to povezano sa važnim razvojnim faktorima kod dece. Poboljšalo je njihovu spoznaju, mentalno zdravlje i strukturu mozga, koji su temelj za buduće učenje,” objasnila je na portalu univerziteta profesor Barbara Sahakijan, sa Odeljenja za psihijatriju Univerziteta u Kembridžu.
Optimalna količina čitanja kod malog deteta bila je oko dvanaest sati nedeljno. Više sati od toga nije donelo dodatne pogodnosti. Štaviše, došlo je do postepenog smanjenja kognicije. Istraživači kažu da takav rezultat može biti zato što su deca provodila više vremena sedeći/ležeći dok čitaju, a manje vremena na druge aktivnosti koje bi mogle da obogate kognitivnu sposobnost (sportske i društvene aktivnosti).
“Podstičemo roditelje da daju sve od sebe da u svojoj deci probude radost čitanja u ranom uzrastu. Ako se to uradi ispravno, pružiće im ne samo zadovoljstvo i užitak, već će im pomoći i razvoj i podstaći dugoročne navike čitanja. To se takođe može pokazati korisno i u odraslom životu,” zaključio je profesor Đianfeng Feng sa Univerziteta Fudan u Šangaju.
Izvor: RT Balkan
