Siguran sam da su retki koji ne znaju za priču o Davidu i Golijatu, o čudesnoj pobedi dečaka-pastira nad džinom Filistejinom. Međutim, da li vam je poznata priča o Davidu i njegovom progonitelju? O neprijatelju koji je svojim lošim postupcima u stvari pomogao Davidu da se oblikuje u čoveka koji se neprestano oslanjao na Gospoda? Reč je, naravno, o caru Saulu. Ne znam da li ćete se složiti sa mnom, ali smatram da je Bog upotrebio Saula da bi oblikovao Davidov život u godinama između ovaca i prestola, između uloge pastira i cara. Bog je znao da će Saulov progon i postupci prema Davidu učiniti od njega čoveka poslušnijeg Bogu. Saul je na izvestan način bio proba za Davida, proba Davidovog integriteta.
Skoro svako u svom životu ima nekog svog Saula. Osobu ili stvar koja mu nanosi zlo. Tvoj Saul je možda neko u porodici ili crkvi, možda tvoj šef, možda bolest, možda gubitak posla, možda nešto sasvim drugo. Bog dopušta da se Saul pojavljuje u našem životu, ne zato što nam želi zlo, nego zato što su takve stvari deo njegovog plana za tvoj život. On želi da nas pouči da se oslanjamo na njega u svakoj prilici i okolnosti.
Bog je izjavio da je David čovek po Njegovom srcu; Samuilo ga je po Božjem uputstvu pomazao za novog cara u Izraelu, međutim, David ni jedanput nije zatražio svoje pravo dok je Saul bio živ. Čak i kada je imao dva puta priliku da ga ubije i prekine svoje izbeglištvo i postane car, on je Saula smatrao od Boga izabranim carem, i dokle god Bog bude dozvolio Saulu da vlada on se neće boriti protiv Božjeg pomazanika.
Kakav integritet, kakvo poštenje, kakav čovek – zaista, po srcu Božjem! David naravno nije bio savršen na svim svojim putevima, i mi to možemo da vidimo u kasnijim poglavljima 2. Samuilove. Pa i pored svojih slabosti i mana, David je čovek sa integritetom. Integritet ne znači da nikada nećemo napraviti grešku ili zastraniti sa našeg zadatka da služimo Gospodu. To znači da nas naš krajnji cilj i naša krajnja odluka vodi uvek nazad na isto mesto, na mesto gde se srećemo sa Gospodom i gde sledimo Njegovu volju za naš život.
Da bi se ovo ostvarilo, potrebno je da sledimo Davidov primer koji nam je ostavio u Psalmu 26. Ovo je napisano dok je bežao od Saula. On traži od Gospoda da stavi njegovo srce na probu!
Ovde mi se nameću dva pitanja. Ko bi od nas postupio prema svom neprijatelju onako kako je David postupio prema Saulu? Ko bi od nas bio voljan da moli Boga za test poslušnosti, za ispit karaktera, srca, motiva, namera, itd? Možda je odgovor na drugo pitanje, odgovor i na prvo pitanje, jer je reč o našem ponašanju u nevolji, neizvesnosti, i teškim okolnostima kada se stavljaju na probu naši motivi i naš integritet.
Da pogledamo šta David traži od Gospoda: “Sudi mi, Gospode, jer u prostoti svojoj hodim i u Gospoda se uzdam; neću se pokolebati. Ispitaj me, Gospode, i iskušaj me; pretopi šta je u meni i srce moje.” Ps. 26:1.2.
“Sudi mi, Gospode…” Šta znači pozvati Gospoda za Sudiju? Šta to znači kada mi Gospod sudi? Da li je to moja propast ili moje spasenje? Ovaj izraz nije poziv na Božju osudu, jer niko od nas svojim zaslugama i svojom pravdom ne bi prošao Božji sud. Svi smo grešnici. Ovo je poziv na Božju pravednost, na opravdanje grešnika! Ljudski sud je korumpiran, ali Božji sud je jedini pravedan; čovek sudi po izgledu, Bog sudi po srcu; čovek sudi po spoljašnjosti, Bog po integritetu!
“U prostoti svojoj hodim”, – reč je dakle o integritetu. To je ono što je Davida označilo kao “čoveka po Božjem srcu”. Integritet ovde označava čestitost i iskrenost. Ovo je prva stvar koju David donosi pred Boga da bi ga ispitao – svest da je nastojao da živi ispravnim životom, a ipak je svestan mogućnosti da prevari samoga sebe, i samim tim, on moli Boga da utvrdi da li je njegov život bio zaista ispravan. U izjavi “neću se pokolebati”, psalmista kaže: “Ako su ovo stvarne crte mog karaktera, ako ih zaista posedujem, neću se pomeriti. Moje noge će čvrsto stajati i biću siguran, bez obzira na teške okolnosti, na nesigurnost i neizvesnost.” “Ispitaj me, Gospode, i iskušaj me” jer može biti da sam se prevario! Ovaj stih je poziv, da ako i postoji “mogućnost” da se varam, ja vapim Bogu da me ispita i iskuša!
Niko ne donosi presudu a da pre toga nije dobro ispitao čitavu stvar. Ko od nas želi da bude pod Božjim ispitivačkim okom, koje prodire u dubinu duše i zna svaki, i najtamniji kutak bića? Svakom grešniku je ovo veoma neprijatno, ali neophodno ako želimo da se osvedočimo u svoju grešnost i u potrebu da nas Bog menja.
Izraz “pretopi što je u meni i srce moje” se upotrebljava u obradi metala u cilju prečišćavanja i očvršćivanja metala. To znači biti prekaljen! Nevolje, neizvesnosti, teške okolnosti imaju dvostruku svrhu u našem životu. Prvo da oprobaju našu vernost, naš integritet! U nevolji se poznaju junaci! Kad zagusti, vidi se ko je čovek od integriteta, a ko ne! Drugo, nevolje i neizvesnosti su vatra koja nas čisti od svega što ne valja u našem karakteru, i učvršćuje nas u našem odnosu sa Bogom zbog novog iskustva kojeg stičemo sa njim.
“Kukavice kukaju, vitezi se bore, a deca izmišljaju fazone i fore”… kaže jedna dečija pesmica! Nemoj da kukaš koliko god da ti je teško, osloni se na Gospoda, i kukaj pred njim! Pred ljudima budi Božji vitez koji se bori sa integritetom! Vatra koja pretapa je vatra kušanja i nevolje; ona uključuje voljnost osobe da prođe kroz te neprijatnosti u cilju prešišćavanja karaktera, hodanja u istini, izbegavanja bezbožnog, bezumnog i lukavog društva!
Hodajte u svetosti posvećujući sebe Bogu svakoga dana. Ne dozvolite ponosu da se podigne u vašem srcu i ubedi vas kako imate pravo da uzrokujete podelu ili razdor bilo koje vrste unutar crkve. Ne dopustite sotoni da vas ubedi da slušate svoj “glas razuma” iznad “glasa da volite braću i sestre čuvajući jedinstvo unutar crkve”. Šta bi bilo da je David slušao svoj “glas razuma” po pitanju Saula?
Od 6-8 stiha, David spominje određenu duhovnu praksu kao još jedan vid svoje pobožnosti, a to je bogosluženje! David ovde govori o nekoliko elemenata, a naročito u smislu proslavljanja! Koji su to elementi? “Umivam pravdom ruke svoje, i idem oko žrtvenika Tvog, Gospode, da razglašujem hvalu Tvoju i kazujem sva čudesa Tvoja.” Da bi služio proslavljanjem u čistoti potrebno nekoliko stvari. Prvo, obredno čišćenje. Pranje ruku pre molitve je bila redovna praksa Jevreja; sveštenici nisu smeli da pristupe prinošenju ni jedne žrtve pre nego što naspu vodu u umivaonik i operu svoje ruke. Ono je bilo simbol slobode od grešnih dela. Mi danas nemamo ovaj običaj, ali bi čovek trebalo da se umiva svakodnevno u Božjoj prisutnosti jer jedino Božje prisustvo u našem životu može dati potrebno očišćenje, pravdu, i mir. I drugo, David kaže “idem oko oltara tvog”, “pristupam tvom žrtveniku sa žrtvama, u iskrenosti i poštenju; ja to ne bih mogao da uradim mirne savesti ukoliko sam svestan grehova za koje me optužuju moji neprijatelji”.
Zatim sledi hvaljenje i slavljenje Gospoda za njegova dela, posebno za čuda u vernikovom životu. Ovi elementi bogosluženja su prirodna posledica i reakcija grešnika kojem je oprošteno, koji je prošao kroz pretapanje i očišćenje posle shvatanja koliki je grešnik bio, bogosluženje prirodno dolazi, proslavljanje za Božja čuda stvaranja, proviđenja i spasenja, a najveće od njih je promena ljudskog srca koje je takođe pretopljeno i promenjeno u čitavom tom procesu.
Svrha razglašivanja hvale i kazivanja čudesa Božjih je svedočenje drugima šta je Bog uradio u našem životu da bi i oni bili podstaknuti da hodaju sa Bogom, da mu predaju život, da i oni steknu slična iskustva sa Njim. Psalam 66:16 – “Hodite, čujte svi koji se bojite Boga, ja ću vam kazati šta je učinio duši mojoj.” Psalam 22:22 – “Kazujem ime Tvoje braći, usred skupštine hvaliću Te.” Psalam 145:5.6 – “O visokoj slavi Tvog veličanstva, i o divnim delima Tvojim razmišljam. Pripovedaću silu čudesa Tvojih, i ja ću veličanstvo tvoje kazivati.”
Svedočenje drugima o našem iskustvu sa Bogom oduvek je bio jedan od znakova prave pobožnosti! Ne smaranje ljudi crkvenim doktrinama, nego lično i živo iskustvo koje si stekao ili stičeš svakodnevno sa Bogom! To je ono što ljude ostavlja u čuđenju! Ako nemaš iskustvo sa Bogom, nećeš imati ni šta da podeliš! Zato je neophodno da se svakodnevno podčinjavamo Bogu u samoći, da mu ispovedamo svoje grehe, da tražimo oproštaj i promenu svoga srca, duše, celokupnog bića. Garantujem vam da ćete doživeti takva iskustva sa Gospodom, i vi i oni oko vas. Oni koji su na propisan način bili impresionirani Božjom veličinom i dobrotom; oni koji su iskusili Njegovo pomilovanje i praštanje, Njegovu milost i blagodat, uvek će želeti da te stvari podele sa drugima, i da ih pozovu da učestvuju u milosti koja je povezana sa božanskom ličnošću Isusa Hrista.
Kako možemo svedočiti o nečemo ako to nismo doživeli, osetili, čuli, ili upoznali iz prve ruke? Kako drugima da svedočimo o Isusu ukoliko ga ne poznajemo kao intimnog prijatelja. Dragi moji, ako poznajete Isusa kao svoga prijatelja, nećete moći ćutati o Njemu; želećete da ga svi upoznaju. Družite se sa Isusom svakoga dana, razmišljajte o njegovom životu, o njegovoj službi, o njegovoj smrti. Što ga više upoznajete i više vremena provodite sa njim, postajete sličniji njemu.
David je prošao svoj test. Imao je priliku da preuzme pravdu u svoje ruke, ali bio je čovek po Božjem srcu, čovek od integriteta. Saula je prepustio Bogu, trpio je njegovo progonstvo, ali svoje ruke nije uprljao njegovom krvlju. Stpljivo je podnosio nepravdu, nevolju, i neizvesnost, oslanjajući se na Boga, učeći kako da hoda sa Bogom, kako da se oslanja na Njega iz dana u dan, i kako da prebiva u Božjoj prisutnosti. Ja sam siguran da se odnosi u našim porodicama, u crkvama, na poslovima, mogu srediti i postati bolji, plemenitiji, ljubazniji, krotkiji, ako se svakoga dana budemo posvećivali Bogu, i prebivali u njegovoj prisutnosti; samo tako možemo biti osposobljeni da prođemo probe koje će dolaziti na nas.
Propovednik Milenko Tanurdžić
